среда, 01. октобар 2014.

Testament ljubavi

Noćas ti pišem možda poslednje pismo željo moja ,rukom starca obraslog istinom,na poslednjem stepeniku života a na skalinadi ljubavi koja će goreti i kad umrem.Pišem ti jer duša ne veruje više telu,izmiče i umire polako a ona bi još da te voli daleka zvezdo moja.Još bi da sanja,da ti šapuće na jastuku,da te miluje .Zamolila je duša ruke da ove noći ne drhte dok ti pišem testament ljubavi,dok ti ostavljam svu svoju ljubav za sva vremena i sve što imam u duši neostvareno,kao što su snovi nedosanjani.Pišem ti svoju poslednju volju sa andjelima svedocima ,da sam te voleo i da sam te želeo a nikad te nisam susreo. Ostavljam ti poljupce koje sam želeo,milovanja usnule košute,jutarnjeg šapata i pogleda .Ostavljam ti sve moje stihove,moje jecaje u tužnim olujama patnje,ostavljam ti sva jutra koja će svitati posle mene,cvetove koji će mirisati poljem mojih pogleda.Ostavljam ti,da pev slavuja u majskim noćima i žubor kladenca na kome se ne napismo vode.Sve ti ostavljam jer ti si mi jedini san o kome ću sanjati i kad nestanem!

Novica Antic



недеља, 19. јануар 2014.

BOGOJAVLJENJE

Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Prema predanju u bogojavljenskoj noći otvara se nebo, a ko to opazi, Bog će mu ispuniti svaku želju. Danas je zimski Krstovdan, dan koji se slavi uoči Bogojavljenja i prvi je dan poslije Božića kada pravoslavni vjernici poste.


A noćas, tačno u ponoć, pogledajte u nebo i zamislite želju.

Prema predanju, u bogojavljenskoj noći otvara se nebo, a ko to opazi, Bog će mu ispuniti svaku želju.

Veliki broj ljudi bude budan cijele noći. Jedan dio zamisli želju tačno u ponoć. Želja, kakva god da je mora biti jasna i glasna, nedvosmislena…

Anegdota

Pripovijeda se kao anegdota da je neki nestrpljiv čovjek, proturivši u bogojavljenskoj noći glavu kroz prozor i zureći u nebesa, zbrzan, umjesto da poželi ćup zlata veliki k'o glava, pogriješio i zaželio glavu k'o ćup zlata. Bog mu želju usliši, ali, umjesto ćupa zlata, dobi samo glavu veliku k'o ćup, koja mu osta zaglavljena u prozoru.

U slavu Jovana Krstitelja

Prema hrišćanskom učenju, Bogojavljenje je jedan od najvećih praznika. Na taj praznik, na Jordanu je prvi put objavljena tajna Svete Trojice i prvi put su se zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti Duh, koji je u trenutku krštavanja, u obliku svjetlosnog goluba, sletio na glavu Isusa Hrista.

Sina Božjeg krstio je na Bogojavljenje Jovan Krstitelj, a predanje kaže da su se u trenutku krštenja nebesa otvorila i čuo se glas Boga: "Ovo je Sin moj ljubezni, koji je po mojoj volji".

Bogojavljenje se slavi uvijek 19. januara, uoči praznika posvećenog svetom Jovanu Krstitelju.


U narodu se praznik Bogojavljenje, kojim se završavaju nekršteni dani (12 dana poslije Božića) kada nema krštavanja, jer Isus Hrist još nije bio kršten, zove i Vodice ili Vodokršće.

Ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog dana u crkvi osveštava i dijeli narodu, jer se vjeruje da ima čudotvornu moć.

недеља, 07. јул 2013.

MOJA ZEMLJA


"Kada je reč o tome kako nas vidi svet, on bi nas najradije video negde daleko, Bogu iza leđa, ali nažalost, mi smo još uvek u samom
srcu Evrope, na raskršćima drevnih puteva - mala zemlja među velikim svetovima, i svet mora na to da se navikne." Momo K.

 

петак, 24. мај 2013.

Popravni

                             Popravni

Treba mi još jedan život...Još jedan, ne predugačak, ali dovoljan...Da vratim što je izgubljeno, da ispravim pogrešno, da oprostim neoprošteno... Treba mi još jedna šansa, da pokušam drugačije, da sve kocke skupim i promiješam,ej ... da imam pravo na još jedno bacanje...

недеља, 13. јануар 2013.

KAKO SAM PUCAO NA SARAJEVO


                             

INTERVJU – BORO STJEPANOVIĆ, GLUMAC


VREDI procitati jednu od mnogih,potresnih, zivotnih prica 

недеља, 02. децембар 2012.

TEK 18-ta

Ako možeš da sačuvaš razum, kada ga oko tebe
Gube i osuđuju te,
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe, kad sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju.
Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž.

Ili da te mrze, a da sam ne daš maha mržnji
I da ne izgledaš, u očima sveta suviše dobar,
Ni tvoje reči suviše mudre.
Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (same sebi) cilj.
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da nepokolebljiv uteraš i jedno i drugo u laž.
Ako možeš da podneseš da čuješ, istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale.
Ako možeš da gledaš, svoje životno delo srušeno u prah
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom.
Ako možeš, da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom sve staviš na kocku.
Izgubiš i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak.
Ako si u stanju, da prisiliš svoje srce, živce, žile,
Da te služe još dugo, iako su te već davno izdali
I da istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više,
Do volje koja im govori: ’’Istraj!’’
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom, a da sačuvaš svoju čast
Ili da opštiš sa kraljevima i ostaneš skroman.
Ako te najzad niko, ni prijatelj, ni neprijatelj, ne može uvrediti.
Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano.
Ako možeš da ispuniš, minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekunda.
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu.
I što je više, tada ćeš biti ČOVEK sine moj.

Rudyard Kipling