недеља, 14. децембар 2008.


BOŽIĆNA ZVEZDA
Božićna zvezda je biljka iz porodice Euphorbiaceae, poreklom iz Meksika, Južne Amerike i Afrike, poznata kao božićni ukras.

Prema staroj meksičkoj legendi, prva božićna zvezda nastala je iz molitve dvoje seoske dece, devojčice Marije i njezina malog brata Pabla. Bili su toliko siromašni, da nisu mogli kupiti dar malome Isusu. Na Badnjak, na putu u crkvu, ubrali su buket poljskog bilja umesto dara. Kada su ubrane biljke stavljali oko jaslica, nekim čudom njihovi zeleni listovi pretvorili su se u sjajno crvene latice.

i rekoh ove godine cu je kupiti...meni deluje nekako lepo i nestvarno,kao da su listovi od svile...
želim da zadržim i najmanju nit sećanja.ja ne znam da li to godinama ide,taloži se sentimentalnost,sakupljaju se suze negde u oku tako malom a dubokom i onda kad grunu ništa ih zadržati ne može.i onda svi misle da je lako plakati,ma otkud lako,samo suze teku same...


субота, 13. децембар 2008.



NOVOGODIŠNJE ČESTITKE

znam da svi volimo Novu G. a još više kada nam čestitaju dragi ljudi i kada njihove želje dodirnu naša srca...pa onda te reči dugo dugo trepere.Pokušaću da se setim tako nekih lepih željica koje sam ja slala a i dobijala na onim prelepim novogodišnjim čestitkama kojih na žalost više nema...i verovatno ću biti prva koja će vam dragi moji blogeri poželeti SREĆNU NOVU 2009-tu...
i sad da krenem sa dobijenim i poslatim željama što u stihu što u prozi...samo da me sećanje ne izneveri...
Kad ponocni odsvira sat, hiljade cestitki poleti iz mraka,
jedna mala zelja plovi, neka vam se ispune svi snovi


Pogledaj na kalendar, prolaze dani, a meni se cini da je isto ko i lani! Nije isto, godina je Nova, pa neka ti donese stotine BEZBRIZNIH SNOVA!

SALJEM TI STIHOVE UMOTANE SNIJEGOM
I DOBROTOM, SALJEM TI NAJLJEPSE ZELJE
U OVOJ NOCI OKUPANOJ LJEPOTOM,
SRETNA TI NOVOGODISNJA NOC, A SRECA I RADOST SAMI CE DOC...


Moje su želje prolazni sni, šta ti želim ja, ne žele ti svi! Zato je moja želja mala i kratka... neka ti 2009 god. bude mnogo, mnogo *S*L*A*T*K*A*

Neka Vam Nova godina donese kašiku snage,
lončić radosti, kotlić uspeha, jezerce para,
more sreće, okean zdravlja i ceo svemir ljubavi...
Sve naj, naj...u Novoj 2009 GODINI...

Kad posljednji otkucaji sata označe ponoć,
neka Vam putevi budu posuti kristalima sreće,
a bol i tuga neka se izgube zauvek!
SREĆNA NOVA GODINA
Kad u ponoć kazaljke
stope se u jednu
i odbroje zadnje
trenutke tog leta
od srca ću poželeti
Vama sreću svog sveta
nek Vam nova godina
bude bolja nego stara
sva vrata nek sreća
Vama pootvara.
Pregršt sreće, ljubavi
i zdravlja puna nek
Vam bude slavlja
Srećnu novu 2009 godinu

Neka Vas prati Ljubav i Mir. Neka je Svetlo na Vašoj stazi..
Srećna Vam Nova što dolazi...
Pusu šaljem i topli zgrljaj...,
za kraj ove stare što napušta nas Srećnu Novu želim na sav glas.














четвртак, 11. децембар 2008.

«nije to tuga, to je D-mol»

Nije tuga, teže je. I vraća se nekim svojim ritmom kojeg ne razumem, i poklapa me snagom protiv koje ne mogu... I traje...
ovo je jedini život koji mi je poklonjen, ovo je jedini svet koji imam i koji ću ikad videti i ne želim ga stavljati na kocku...još uvek hodam po njemu na vehovima prstiju i pevušim taj D-mol koji me razvali

ovo je pismeni sastav koji je napisao moj sin.Ocenu još ne znamo...nadamo se prelaznoj

U SUKOBU SA SAMIM SOBOM

Ja sam tinejdzer.Imam 14 god.i svi kažu da sam u pubertetu.Možda i jesam!Pa šta ako i jesam?Šta je tu čudno?Zašto se svi iščudjavaju i krišom me gledaju.Imam li ja to rogove?Ponekad mi se čini kao da mi se čitav život ruši od tih pogleda...
Odrasli traže objašnjenje od mene zašto sam to uradio tako a ne onako kako su oni očekivali.Ja ćutim jer ne znam šta da im kažem.Ne znam ni sam zašto sam to tako uradio.Valjda mi se ućinilo to tada ispravnim.Ja sam u pubertetu,eto im odgovor.Često menjam raspoloženje,iznerviram se brzo bez nekog jakog razloga...i znam da to nije u redu.Tako iznerviran kažem nešto što ne želim i posle par minuta mi bude krivo,i ne mogu da verujem da sam to ja rekao...ali isto tako ne mogu da shvatim da odrasli nisu svesni da su me oni doveli do ovakvog ponašanja.
Ne pitajte me zašto sam takav,jer ne znam odgovor...ja samog sebe ne razumem i ne prepoznajem u ponekim situacijama.Mlad sam suviše da bih shvatio igru velikih odradslih ljudi...Znam da će sve ovo jednoga dana proći,ali ne znam kad.Znam da me to život iskušava i stavlja na probu,ali ja ne razumem samoga sebe...kako onda da me shvate drugi?U stvari,kad malo bolje razmislim,ja sam prvo u sukobu sa svetom pa onda sa samim sobom...I znam da bi sve ovo moglo da se reši da ja ne reagujem jako burno,a tako reagujem,kad me već pitate.zato što sam u pubertetu.Eto rešenja:kad prodje doba puberteta ja ću se pomiriti sa samim sobom,pomiriću se sa svetom oko sebe i znaću šta želim u životu i šta očekujem od života.Kad sve to budem znao,tog dana ću biti odrastao čovek koji će krišom gledati kako se tamo neki pubertetlija čudno ponaša...

-moj savet...oni koji idu u o.š. i VIII su razred a sutra imaju pismeni sa ovom temom neka ne prepisuju ovaj sastav jer se može desiti da su u istom odeljenju sa mojim sinom...

среда, 10. децембар 2008.


SITNICE KOJE ŽIVOT ZNAČE

svi mi imamo NEŠTO što ne bismo bacili ni za šta na svetu...pa čak i kad bi morali nekuda da odemo bez tih sitnica ne bismo ni na Mesec,ni na pusto ostrvo...ma nigde.
veoma često razmišljam o tim stvarčicama koje nas prate kroz život i koje se menjaju godinama.Eto kada sam bila devojčica jako sam volela naravno lutke,knjige i one kugle pune snega pa kad ih prodrmaš kao da pada sneg...i da sakupljala sam salvete.
Zatim sam malo odrasala,dodirnula neke ozbiljnije godine i sitnice su se proredile...više nisam sakupljala salvete,ali one stare nisam bacila,već ih odložila u jednu veeeliku,veliku kutiju i gurnula je pod krevet.Prolazili bi dani i meseci a ja niti jednu salvetu kupila nisam,ali sam listala one stare i divila im se.
Ono što je ostalo u tim godinama a i kasnije su knjige i naravno moje snežne kugle,koje sam nazvala zimska idila...
gde god bih otputovala ja sam kupovala zimsku idilu a za svaki rodjendan, od 18-tog pa nadalje,moja želja i saopštenje šta da mi se kupi bilo je knjiga...
menjali su se samo pisci i izdavačke kuće i naravno knjige su kupovane onako po uzrastu što bi se reklo...
da ja danas imam jednu zavidnu biblioteku i jedan deo zastakljenog plakara sa snežnim kuglama ...i svaka kugla nosi svoju priču... kao i svaka knjiga...
ljubomorno ih čuvam

уторак, 09. децембар 2008.




PRAZNICI
neko ih naziva praznicima,ferijama,blagdanima...a ja?
ja ih volim...i to baš,onako iz sve snage iz sveg srca.radujem se njima i iščekujem ih.Naravno,postoje i oni koje najviše volim a to su novogodišnji i božićni praznici..vuku se nekako tromo i polako dok ne krene decembar i tad eksplodiraju u svom punom sjaju u svojoj punoj snazi...euforično mi ulaze u srce i dušu i mrve me do poslednjeg atoma...
to su za mene porodični praznici kada smo svi na okupu ili se bar trudimo da budemo..
sećam se svog detinjstva i osećam miris topline,miris maminih i bakinih kolača,negde u uglu sećanja trepere očevi užurbani korci da sve nabavi i da slučajno nešto ne zafali(pife li se ova reč odvojeno ili zajedno...eh pusto tursko).
A tek četinari,novogodišnja jelka tj.božićno drvo...hoćemo li sa busenom ili sečenu.Retko je ko uzimao tada plastični bor,jer ih gotovo i nije bilo na tržištu.
Znam da smo pored kupljenih ukrasa pravili i svoje divne male šarene kugle,kupe,poklončiće...prava mala igrarija mašte...bože što sam to volela i naravno ŠIŠARKE...pa od njih se svašta može napraviti ili bi poslužile kao ukras na drvcetu...i dan danas uz praznične aranžmane moram da ubacim i šišarke...
a o trpezi,svečanoj,bogatoj i nadasve prazničnoj neću ni pisati...odmah mi voda krene na usta, a ja sam...ovaj,znate na dijeti...mmmmmmm samo mi mirisi nozdrve šire...
ne znam da li se to vama desava,ali veoma često me neki mirisi vrate na dane detinjstva pa čak i na neki odredjen dogadjaj koji je ostao duboko u sečanju zaboravljen...mirisi me pokreću...
da volim ove nastupajuće praznike ...i možete ih zvati kako hoćete...da,znate sta mi najviše nedostaje već godinama?to su one divne novogodišnje čestitke koje su punile naša poštanska sandučića,klizila nam iz ruku...nosili smo ih nestrpljivo do toplih domova i sa osmehom na licu i ljubavlju čitali i naravno uzvraćali...
srca su nam bila puna topline...to ni nedostaje i to pomalo boli...jer uvek se pitam gde je sve to nestalo...zašto civilizacija nije zadržala lepotu postojanja,lepotu bliskosti...
by Tajanstvena