четвртак, 11. децембар 2008.


ovo je pismeni sastav koji je napisao moj sin.Ocenu još ne znamo...nadamo se prelaznoj

U SUKOBU SA SAMIM SOBOM

Ja sam tinejdzer.Imam 14 god.i svi kažu da sam u pubertetu.Možda i jesam!Pa šta ako i jesam?Šta je tu čudno?Zašto se svi iščudjavaju i krišom me gledaju.Imam li ja to rogove?Ponekad mi se čini kao da mi se čitav život ruši od tih pogleda...
Odrasli traže objašnjenje od mene zašto sam to uradio tako a ne onako kako su oni očekivali.Ja ćutim jer ne znam šta da im kažem.Ne znam ni sam zašto sam to tako uradio.Valjda mi se ućinilo to tada ispravnim.Ja sam u pubertetu,eto im odgovor.Često menjam raspoloženje,iznerviram se brzo bez nekog jakog razloga...i znam da to nije u redu.Tako iznerviran kažem nešto što ne želim i posle par minuta mi bude krivo,i ne mogu da verujem da sam to ja rekao...ali isto tako ne mogu da shvatim da odrasli nisu svesni da su me oni doveli do ovakvog ponašanja.
Ne pitajte me zašto sam takav,jer ne znam odgovor...ja samog sebe ne razumem i ne prepoznajem u ponekim situacijama.Mlad sam suviše da bih shvatio igru velikih odradslih ljudi...Znam da će sve ovo jednoga dana proći,ali ne znam kad.Znam da me to život iskušava i stavlja na probu,ali ja ne razumem samoga sebe...kako onda da me shvate drugi?U stvari,kad malo bolje razmislim,ja sam prvo u sukobu sa svetom pa onda sa samim sobom...I znam da bi sve ovo moglo da se reši da ja ne reagujem jako burno,a tako reagujem,kad me već pitate.zato što sam u pubertetu.Eto rešenja:kad prodje doba puberteta ja ću se pomiriti sa samim sobom,pomiriću se sa svetom oko sebe i znaću šta želim u životu i šta očekujem od života.Kad sve to budem znao,tog dana ću biti odrastao čovek koji će krišom gledati kako se tamo neki pubertetlija čudno ponaša...

-moj savet...oni koji idu u o.š. i VIII su razred a sutra imaju pismeni sa ovom temom neka ne prepisuju ovaj sastav jer se može desiti da su u istom odeljenju sa mojim sinom...

Нема коментара:

Постави коментар