среда, 10. децембар 2008.


SITNICE KOJE ŽIVOT ZNAČE

svi mi imamo NEŠTO što ne bismo bacili ni za šta na svetu...pa čak i kad bi morali nekuda da odemo bez tih sitnica ne bismo ni na Mesec,ni na pusto ostrvo...ma nigde.
veoma često razmišljam o tim stvarčicama koje nas prate kroz život i koje se menjaju godinama.Eto kada sam bila devojčica jako sam volela naravno lutke,knjige i one kugle pune snega pa kad ih prodrmaš kao da pada sneg...i da sakupljala sam salvete.
Zatim sam malo odrasala,dodirnula neke ozbiljnije godine i sitnice su se proredile...više nisam sakupljala salvete,ali one stare nisam bacila,već ih odložila u jednu veeeliku,veliku kutiju i gurnula je pod krevet.Prolazili bi dani i meseci a ja niti jednu salvetu kupila nisam,ali sam listala one stare i divila im se.
Ono što je ostalo u tim godinama a i kasnije su knjige i naravno moje snežne kugle,koje sam nazvala zimska idila...
gde god bih otputovala ja sam kupovala zimsku idilu a za svaki rodjendan, od 18-tog pa nadalje,moja želja i saopštenje šta da mi se kupi bilo je knjiga...
menjali su se samo pisci i izdavačke kuće i naravno knjige su kupovane onako po uzrastu što bi se reklo...
da ja danas imam jednu zavidnu biblioteku i jedan deo zastakljenog plakara sa snežnim kuglama ...i svaka kugla nosi svoju priču... kao i svaka knjiga...
ljubomorno ih čuvam

Нема коментара:

Постави коментар