среда, 02. септембар 2009.

Radite, kao da vam novac nije potreban.
Volite, kao da niste nikada bili razocarani.
Plesite, kao da vas niko ne gleda.
Pevajte, kao da vas niko ne slusa.
Zivite, kao da su nebesa na zemlji.
Jer stvarno jesu..


среда, 29. јул 2009.

Majke su nas naucile...
MAJKE SU NAS NAUCILE:
DA CENIMO DOBRO URADJEN POSAO:
"Ako cete se tuci,idite napolje-upravo sam obrisala parket"
O RELIGIJI:
"Moli Boga da ne ostane fleka na stolnjaku"
O LOGICI:
"Zato sto sam ja tako rekla,eto zasto"
O VIDOVITOSTI:
"uvek nosi cist ves,u slucaju da zaglavis u bolnici"
O IRONIJI:
"Nastavi da se smejes i dacu ti razlog da places"
O APSURDIMA:
"Zacepi ta usta i jedi veceru!"
O NEMOGUCIM MISIJAMA:
"Pogledaj tu prljavstinu na svom vratu"
O VREMENSKIM USLOVIMA:
"Kao da je tornado prosao kroz tvoju sobu"
O PREUVELICAVANJU:
"Rekla sam ti milion puta!"
O KRUZENJU MATERIJE U PRIRODI:
"Ja sam te donela na ovaj svet,ja mogu i da te odnesem"
O ZAVISTI:
"Postoji milion dece koja nemaju srece kao ti da imaju ovako divne roditelje"

четвртак, 07. мај 2009.


UPUTSTVO ZA ZIVOT


Imaj na umu da su velike ljubavi i veliki uspesi spojeni sa velikim rizicima.Kada gubis nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci.Sledi tri pravila:
1.Postovanje prema sebi
2.Postovanje prema drugima
3.Odgovornost za svoje postupke Upamti da ako ne dobijes ono sto zelis,ponekad je cudan udarac srece
Uci pravila tako da znas kako da ih na kraju usvojis
Nemoj dozvoliti da zbog malog nesporazuma izgubis veliko prijateljstvo
Kada nesto realizujes mozes i pogresiti,no preduzmi odmah potrebne korake da bi popravio stetu
Provedi svaki dan neko vreme sam
Budi otvoren za sve promene,ali nemoj izgubiti svoje vrednosti
ZXapamti da je cutnja ponekad najbolji odgovor
Atmosfera ljubavi u tvojoj kuci je temelj tvog zivota.Podeli svoje znanje.
To je put da postanes besmrtan
Jednom godisnje idi negde gde nisi bio nikad preapamti da je najbolji odnos onaj u kome vasa ljubav jedno za drugo prekoracuje vase potrebe jedno za drugim.
Presudi svoj uspeh po onome cega si se morao odreci da bi to postigao
zivaj svom predanoscu u ljubavi i umecu kuvanja.
Daj ljudima vise nego sto ocekuju,i cini to rado.
Nauci svoje omiljene stihove napamet.
Ako kazes "volim te" budi iskren
Kada nekome kazes "zao mi je"gledaj ga u oci
Imaj bar sest meseci dugu veridbu pre nego se vencas
Veruj u ljubav na prvi pogled.
Ne smej se snovima drugih ljudi.
Ne veruj svemu sto cujes ali daj sto imas
Voli duboko i strasno
To te doduse moze povrediti,ali je to jedini nacin da u potpunosti zivis.
U sukobima se bori fer.
Ne koristi ruzne reci.
Ne ceni coveka po njegovim rodjacima.
Govori polako ali misli brzo
Kad ti postave pitanje na koje ne zelis odgovoriti,nasmesi se i pitaj
"Zasto pitas"
Nazovi svoju majku
Kazi "Na zdravlje"kad neko kine.
Kada postanes svestan svoje greske,priznaj je i uci iz nje za svoju buducnost.
Smesi se dok telefoniras.Osoba sa kojom razgovaras ce cuti to u tvom glasu.
Vencaj se sa osobom sa kojom rado razgovaras i sa kojom imas o cemu da pricas.
Kad ostarite ova ce se sposobnost isplatiti kao i sve drugo.
Citaj vise knjiga i manje gledaj Tv.
Zivi dobrim i casnim zivotom.
Kada ostaris moci ces se osvrnuti i pri tom jos jednom uzivati u zivotu
Imaj poverenja u Boga,ali zakljucavaj auto.
Govori o sukobima sa ljudima koji su ti dragi,imaj na umu samo trenutnu situaciju
Ne govori o proslosti
Ne zaboravi citati izmedju redova
Podeli svoje znanje,tako da mozes i drugima pomoci da napreduju
Vrlo je vazno imati atmosferu punu ljubavi
Ucini sve sto mozes da stvoris miran i harmonican dom.
Budi brizan i prema nasoj planeti
Ona nas je primila u zagrljaj i cuvajmo je








понедељак, 27. април 2009.

JA NISAM HTEO DA MENJAM SVET...MENI JE I OVAJ BIO DOBAR
http://www.youtube.com/watch?v=traD1sWzNYA




I moj Balasevic koji mi uvek lomi srce i drobi ga na sitne mrvice...

среда, 15. април 2009.



U meni večeras jedna reka
razbila ogromna brda daleka,
muči se, urliče, razmiče klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce i peče
i kroz oči mi kipi i teče.
U tebi večeras ta ista reka
čudno je meka.
I čas je srebrna.
I čas je plava.
U njoj se tišina odslikava.
Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su naše sreće i tuge
uvek drukčije istovetne.
Mika Antić


Neću više da se igram toga
Nešto mi je drugo na pameti
Čini nešto od života svoga
Budi jača pa mi se osveti
Dosjeti se svake moje mane
Svega što si nekad znala kleti
Naljuti se kad pomisliš na me
Budi jača pa mi se osveti
Zaboravi da te volim žarom
Od koga se može umrijeti
Obraduj me samo jednim darom
Budi jača pa mi se osveti
DUŠKO TRIFUNOVIĆ




Spiram te sa kože,
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskašljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo šljunak u krvi,
Ljtim te sa nokata
Oštrim nožem kajačem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reči te se odriču i
u laž me ušuškuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa iščeznućem,
Istresam te iz džepova
starih košulja,
Stružem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinački sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanuješ,
jedeš, spavaš, umivaš se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kišama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reči,
Samo da postojiš.
Kako ćeš i ovu
Molitvu čitati
Ako te nema
Ako uporno tvrdiš
Da te nema,
Da sam te
izmislio.



Jednom kad reči zarežu dublje od oštrice...nikad više ništa ne ostaje isto.




Ako odem onim istim putem kojim sam stigla
Sama i potpuno nepozvana
Ako zakoracim nezno i tiho prema izlazu snova
Ako ne pokleknem, opet...
Ako uspem to, ne zovi me više, ne ovaj put
Samo me pusti da odem...



Zivot je PRILIKA
- iskusi je.
Zivot je LEPOTA
- divi joj se.
Zivot je SAN
- ucini ga stvarnim.
Zivot je IZAZOV

- suoci se s njim.
Zivot je ZADATAK
- izvrsavaj ga.
Zivot je IGRA
- igraj se.
Zivot je DRAGOCEN
- njeguj ga.
Zivot je BOGATSTVO
- cuvaj ga.
Zivot je LJUBAV
- uzivaj je.
Zivot je TAJNA
- otkrij je.
Zivot je OBECANJE
- ispuni ga.
Zivot je TRAGEDIJA
- uhvati se s njom u kostac.
Zivot je AVANTURA
- usudi se.
Zivot je SRECA
- zasluzi je.
Zivot je ZIVOT
- brani ga !








понедељак, 30. март 2009.


..Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni. Ali, ako volite a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje: Da se istopite i budete kao potok razigrani sto peva svoj milozvuk noci.
Da spoznate bol prevelike neznosti. Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i
uputite zahvalniicu za jos jedan dan ljubavi; Da otpocnete u poslepodnevnom casu
i razmisljate o ljubavnom zanosu; Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljenickom na usnama…



ZA SVE ONE KOJI SLEDE PUT SRCA
Postoji tajna sakrivena u coveku.Ona nas privlaci u dubinu traganja kojim otkrivamo u nama samima ono neizrecivo sto moj nick ovde izrazava.
Sustina tog traganja nije u ucenju nego u prepoznavanju.
U razumevanju putem viseg stepena svesti,onog sto je u nama,mikrokosmosu i onoga sto je izvan nas,u makrokosmosu,covek krece u traganje putem koji ga vodi prema samome sebi.
Jedino sto tragaoca za samospoznajom razlikuje od drugih u masi,je to razumevanje traganja za svojim Pravim Ja.Tragalac ima moc da uravnotezi sile koje su ga stvorile i koje upravljaju ljudskim zivotom.
Tom moci u stanju smo da se oslobodimo zauvek od tiranije mehanizma fizickog i bioloskog zivota kome smo prirodno potcinjeni.Zato postojanje svakoga od nas ima za konacni cilj sjedinjavanje sa kosmickom svescu cije je delo svet u kome postojimo.
Covek,kao dete Zemlje spada pod zakone svemira ali njegova svest je seme spiritualnog Oslobodjenja.Razvoj/proboj svesti prevazilazi granice uma,raskidajuci okove predrasuda,"logickih kalupa",stvorenih kompleksa,trauma,nagona,strahova i implantiranih "sadrzaja"iz proslih zivota.
Drugim recima,"visa" svest probija put ka istini i vodi do konacnog cilja.Uravnotezenje unutrasnjeg i spoljasnjeg covekovog bica jeste izbavljenje iz lavirinta zivota i smrti jer harmonija je ono sto prouzrokuje zakonitosti univerzuma na kojima se temelji kosmicka i duhovna evolucija.
Spoznaja prethodno recenog je cilj svih inicijacija.Medjutim,kako je svaka spoznaja zavisna od nasih zivotnih okolnosti a pre svega stepenom unutrasnje zrelosti,pred svakim tragaocem stoje mnogo puteva samospoznaje koji nisu nista drugo do mnostva varijacija puta do konacnog cilja.
Na prvi pogled svi putevi kao da protivrece jedan drugom,ali kada pocnemo da sirimo svest otkrivamo da u stvari ne postoje protivrecnosti vec samo indikacije koje imaju za cilj da nas otrgnu od ukalupljenih nacina shvatanja i razmisljanja.
Krajnja Istina ne postoji,vec samo ISTINA KOJA JESTE,koja nema pocetak a ni kraj,ona se uvek otkriva kao neopisiva,Ona je kosmicka devica ali i majka.Ona je praznina ali i materica iz koje se sve radja.
Zato je iskustvo sjedinjavanja sa konacnim ciljem misticne prirode...




Jedinstvo Apsoluta Bog je ljubav i mudrost vecnosti.On zeli da u tome ucestvuju sva Njegova deca-takodje i oni koji su po spoljsnosti daleko od njega i zive u senci materije i u niskim podrucjima.Sve vise ljudi danas tezi za unutrasnjom istinom,za zivotom,koji je nosen dubokim duhovnim znanjem;oni traze-kao i misticari svih vremena-Boga u sebi samima,traze unutrasnje kraljevstvo,jer covek je hram Duha Svetoga i Bog zivi u njemu.
Evolucija ljudske svesnosti tezi da iz doba homo sapiensa predje u Novo doba doba homo spiritualisa.I zaista preko Staroegipatskih misterija,Pitagorejaca,Zen budizma,Hriscanstva,(Pravoslavini isihasti i Hriscani iz Unutrasnjeg zivota) Krolija,Shtajnera i antropozofije,pa do danasnjih dana i Dijadne skole Yogeshvara,Sajentologije Rona Hubbarda,Oshoovih Sinjasta,Rebirthinga,Intenziva Prosvetljenja itd,covecanstvo polako dolaze do tacke kada ce se jednom u buducnosti slaviti SVESNOST,a kada ce razlicitost medju ljudima biti ono sto ih spaja...Znam,izgleda da taj dan nije blizu,ali ja verujem da je puno blizi no sto se moze predpostaviti i zeli da dam svoj doprinos njegovom dolasku...
Krocite smireno kroz buku i frku i ne pozelite mir koji donosi vecna tisina.Trudite se ali bez potcinjavanja da budete u dobrim odnosima sa svim ljudima.Govorite svoju istinu tiho i jasno i slusajte sta vam drugi govore,jer cak i dosadni i neuki imaju svoju pricu.Izbegavajte glasne i agresivne osobe-one uznemiravaju dusu.Uporedjujuci sebe sa drugima mozete postati sujetni i ogorceni,jer uvek ce biti gorih i boljih ljudi od vas.Uzivajte u svojim dostignucima kao i u svojim planovima.Vodite racuna o svo zvanju ma koako skromno ono bilo,jer to je nesto stvarno sto posedujete u ovom nemirnom i promenjivom vremenu.Ucite se opreznosti u poslovnim odnosima jer svet je pun trikova.Ali,ne dozvolite da vas to zaslepi pa da ne vidite vrline kojih ima-mnogi ljudi se bore za visoke ideale i zivot je,svud oko nas ,pun heroizma
Budite svoji!Posebno ne iskazujte laznu naklonost niti budite cinicni u ljubavi.Uprkos svim prevarama i razocarenjima ljubav uvek ispocetka nice poput trave.Brizljivo postupajte s iskustvom koje vam donose godine i dostojanstveno im predajte mladost.Razvijajte snagu duha da vas zastiti od iznenadnih nedaca.Ne mucite sebe sumnjama i negativnim razmisljanjima-previse je strahova rodjeno u samoci i premorenosti zivotom.Ispod zdrave discipline budite nezni prema sebi.Vi ste dete svemira i jednako kao stabla i zvezde i vi imate pravo biti ovde.I bez obzira da li je to vama jasno ili ne,svemir se razvija i otkriva tacno onako kako treba..Zato,budite u miru Bozjem ma sta za vas on bio,i ma kakvi bili vasi zadaci u ovoj zivotnoj ludnici,sacuvajte mir u svojoj dusi.Sa svim svojim prevarama,svojom istrosenoscu,i promasenim snovima-ovo je jos uvek predivan svet!Cuvajte sebe.Ulozite sve sto imate i sto jeste i BUDITE SRETNI.
Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle,
prepustite joj se,
Premda vas mac, skriven medju
perima njenim, moze povrediti.
A kad vam progovori, verujte joj,
Premda vam glas njen moze unistiti snove,
k'o sto severac opustosi vrt.
Jer, bas kao sto vas krunise,
ljubav ce vas i razapeti.
Isto kao sto vas podstice da rastete,
isto tako ce vas i okresati.
Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje vam
grancice najtananije sto trepere na suncu,
Tako ce se spustiti i do vaseg korenja i protresti ga u
njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja psenicnog,
sakupice vas u narucje svoje.
Omlatice vas, da bi vas ogolila.
Prosejace vas, da bi vas otrebila od kukolja.
Samlece vas, do beline.
Umesice vas, dok ne postanete gipki.
A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hleb za svetu Boziju svetkovinu.

Sve ce vam to ljubav uciniti,
ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali deo srca Zivota.

Budete li, pak, u strahu svome trazili
samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
i odete sa gumna ljubavi,
U svet koji ne poznaje godisnja doba gde cete se smejati,
al' ne punocom smeha svog i plakati,
al' ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe.
Ljubav ne poseduje, niti dopusta da je poseduju;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite, ne treba da kazete: "Bog mi je u srcu",
vec: "Ja sam u srcu Bozijem."
I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi,
jer ljubav,
ako joj se ucinite vrednima,
usmerice vase puteve.

Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni.
Ali, ako volite a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje:
Da se istopite i budete kao potok razigrani sto
peva svoj milozvuk noci.
Da spoznate bol prevelike neznosti.
Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i
uputite zahvalniicu za jos jedan dan ljubavi;
Da otpocnete u poslepodnevnom casu
i razmisljate o ljubavnom zanosu;
Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu
i pesmom slavljenickom na usnama…
Halil Džubran ‚‚Prorok"
ZA SVE ONE KOJI SLEDE PUT SRCA

Ne svracajte, ali ako vec svratite...

da naravno, bicu tu ako nisam napolju
ne kucajte ako su svetla pogasena
ili ako cujete glasove ili
mozda citam Prusta
ako neko proturi Prusta ispod mojih vrata
ili jednu od njegovih kostiju za moju corbu
i ne mogu da vam zajmim novac ni
telefon
ili ono sto je ostalo od mojih kola
mada mozete dobiti novine od juce
staru kosujlu ili sendvic sa salamom
ili prespavati na kaucu
ako ne vristite nocu
i mozete da pricate o sebi
to je tako normalno;
teska vremena pritiskaju sve nas
osim sto se ja ne trudim da stvorim porodicu
da posaljem dete na Harvard
ili kupim loviste,
ne ciljam visoko
samo pokusavam da ostanem ziv
jos malo,
i zato, ako ponekad kucate
i ja se ne javim
a unutra nema zene
mozda sam slomio vilicu
i trazim neku zicu
ili lovim leptire u
mojim tapetima,
mislim, ako se ne javim
nisam se javio, a razlog je
sto jos nisam spreman da vas ubijem
ili vas zavolim, ili vas cak prihvatim,
to ne znaci da ne zelim da razgovaram
zauzet sam, lud sam, milo mi je
ili mozda pletem omcu;
i zato, ako cujete zvuke
kao disanja ili molitve ili pevanja
radija ili kotrljanja kockica
ili kucanja na masini-
odlazite, nije pravi dan,
noc, cas;
to nije ignorisanje neuctivosti,
ne zelim nikog da povredim, cak ni bubu
ali ponekad skupljam dokaze one vrste
za koju treba malo razvrstavanja,
a vase plave oci, recimo plave
i vasa kosa, ako je imate
ili vase misli- one ne mogu da udju
dok uze nije iseceno ili vezano u cvor
ili dok se ne obrijem u
novim ogledalima, dok svet
ne stane ili se otvori
zauvek.



Charles Bukowski
















субота, 28. март 2009.



lepota zivljenja




DO KRAJA MOG ZIVOTA
* * *
Do kraja mog života dva me dana nikada više neće brinuti.
Prvi dan je juče, sa svim svojim greškama i suzama, lažima i porazima. Juče je prošlo i zauvek izmaklo mojoj kontroli.
Drugi dan je sutra, sa svojim zamkama i pretnjama, opasnostima i tajnama. Dok sunce opet ne bude izašlo, nemam udela u sutrašnjem danu, jer nije se još ni rodio.
Uz Božju pomoć, ovaj današnji dan mogu da savladam ako na to koncentrišem sav svoj trud i energiju! Samo ukoliko mu dodam teret ove dve zastrašujuće večnosti, juče i sutra, postoji mogućnost da pokleknem pod njihovim opterećenjem. Nikada više! Ovo je moj dan! Moj jedini dan! Samo on postoji! Ostatak mog života teče danas i ja sam rešen da svaki sat ovoga dana provedem na sledeći način...
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da obratim pažnju na mudre savete Isusove, Konfučijeve i Zoroastrove (Zaratustrine) i da se prema svakome koga sretnem, prijatelju ili neprijatelju, strancu ili članu porodice, ponašam onako kako bih želeo da se on prema meni ponaša;
- da vodim računa o svojim rečima i svojoj ćudi, da se čuvam nerazboritih trenutaka u kojima bih da zakeram ili vređam;
- da sve koje susrećem pozdravljam nasmejan, a ne namršten, uz tople reči ohrabrenja umesto oholosti ili, još gore, ćutnje;
- da budem saosećajan i pažljiv prema tugama i borbama drugih, shvatajući da postoje skriveni jadi u svačijem životu, ma koliko uzvišen ili ponizan bio;
- da što pre budem dobar sa svima, imajući uvek na umu da je život prekratak da bismo ga
trošili na osvetoljubivost ili zlobu, da se prebrzo završava da bismo imali vremena da budemo sitničavi ili neljubazni.
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...da neprestano podsećam sebe da ću više klipova kukuruza požnjeti u jesen, što više zrna budem posejao u proleće;
- da shvatim da me život uvek nagraduje pod uslovima koje sam postavljam, i ako nikada ne
uradim ili ne isporučim više od onoga za šta sam plaćen, nikada neću ni imati razioga da očekujem nešto preko toga;
- da uvek dam od sebe više nego što se od mene očekuje, na poslu, u igri ili kod kuće; da radim sa poletom i ljubavlju, ma o kakvom zadatku da je reč, shvatajući da nikada neću moći da spoznam pravu sreću ukoliko je ne budem pronašao i u svom poslu;
- da istrajem u onome što radim, čak i onda kada drugi prestanu da se trude, jer sada znam da me Anđeo sreće i ćup zlata čekaju tek na kraju one dodatne milje koja još uvek leži preda mnom.
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da postavim sebi ciljeve koje treba da postignem do kraja današnjeg dana, jer sada znam da me besciljno plutanje od časa do časa vodi samo jednom odredištu, luci nesreće;
- da shvatim da nijedan put do uspeha nije previše dug ako napredujem hrabro i bez nepotrebne žurbe, kao i da nijedna počast nije tako udaljena ako se za nju strpljivo i na vreme pripremim;
- da nikada ne gubim veru u svetlije sutra, jer znam da će me neko izvesno čuti ako budem na kapiju kucao dovoljno dugo i dovoljno jako;
- da uvek iznova podsećam sebe da uspeh uvek ima svoju cenu, i da uvek moram dobro da odmerim da li su radost i nagrade koje mi on donosi vredni dragocenog dela mog života koji
moram da uložim da bih ga postigao;
- da se grčevito držim svojih snova i planova za lepšu budućnost, jer ako ih se odreknem, možda ću i dalje postojati, ali to više neće biti život.
Do kraja moga života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da strernim ispunjenju onog najboljeg u sebi, znajući da nemam nikakvu obavezu da se obogatim ili postanem veoma uspešan, vcć samo obavezu da dam ono najviše i najbolje od sebe;
- da ne podležem strahu od neuspeha, jer ću tada gledati ka ciljevima koje još nisam postigao,
a ne dole, na zamke koje mi stalno prete;
- da prigrlim zlu kob kao prijatelja od koga ću da naučim znatno više nego od niza stalnih uspeha i srećne sudbine;
- da se podsetim da su promašaji, čak i kada mi se dese, samo putokazi prema uspehu, jer sve
što je lažno odvešće me u potragu za istinitim, a svako iskustvo ukazaće mi na neku grešku, koju ću kasnije pažljivo izbegavati;
- da se radujem onome što imam, ma kako malo to bilo, uvek se prisećajući one priče koju sam često čuo, o čoveku koji je bio nesrcćan zato što nije imao cipele, sve dok nije sreo čoveka koji nije imao noge.
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da prihvatim sebe onakvog kakav jesam, ne dozvolivši nikada svojoj savesti ili osećanju dužnosti da me primora da živim po obrascu koji su drugi napravili za svoju dobrobit;
- da shvatim da nikada ne smem sopstvenu vrednost da merim nečijim pohvalama ili ljubav-
lju, jer moja istinska vrednost najviše zavisi od toga šta sam prema sebi osećam i koliko sam uključen u svet oko sebe;
- da odolim iskušenju da nadmašim tuda dostignuća, jer ta patetična, pa ipak uobičajena težnja nije ništa više do znak nesigumosti i slabosti, a ja nikada neću biti svoj ako dopustim drugima da određuju moje standarde;
- da u sve svoje postupke, u radu i igri, neprestano unosim varnice entuzijazma, tako da
moje uzbuđenje i revnost pri bilo čemu što radim, savladaju svaku teškoću, koja bi u protivnom usporila moje napredovanje;
- da se uvek podsećam da moram da uložim vreme i energiju u povećanje sopstvene vrednosti, jer samo budale stoje zaludne, čekajući da im uspeh sam dođe, a ja sada znam da jedina šansa da se dođe do vrha leži u tome da se prvo iskopa rupa.
Do kraja mogživota ovog tako izuzetnog da-na, molim Te, pomozi mi, Gospode...
- da drugima činim ono što bih želeo da oni čine meni, da u svakom času od sebe dajem više
nego što se očekuje, da postavim sebi ciljeve i da se držim svojih snova, da tražim dobro u svakom zlu koje me snade, da sve svoje dužnosti izvršavam s poletom i ljubavlju i da, više od svega, budem svoj.
Pomozi mi, molim Te, da postignem ove ciljeve, moj izuzetni prijatelju, da bih mogao da postanem dobar staretinar, da u Tvoje ime radim sa obnovljenom snagom i mudrošću, spasavajući druge kao što si Ti spasio mene. I, iznad svega, molim Te, ostani uz.mene celog ovog dana...

izvor: knjiga ''Najveće čudo na svetu'', pisac Og Mandino



четвртак, 05. фебруар 2009.

ovo ipak mora ovde da ostane


ЗА СВЕ КОЈИ СУ РОЂЕНИ 1950-те, 60-те & 70-те !!

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke, kad ih je bolela glava, pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetis.



U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pišali
smo se u krevet.


Kao deca, vozili smo se u kolima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolšulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Koka Kole sa našim prijateljima i
NIKO
nije umro zbog toga


Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili Koka kole koje su i tada bile pune šećera ali nismo bili debeli
zato što smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
žmurke, pale i klisa, klikera, partizana i nemaca, kauboja i indijanaca, zaloga i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli,

Neretko, niko nije mogao da nas nađe po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naučili smo kako da rešimo problem


Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole.

Nama nisu prodavali drogu ispred škole...




Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat
rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA
!





Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga





Igrali smo se sa lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica!


Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!








Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!


Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kuću i jednu porodicu.



Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva

Naše generacije su proizvele najbolje pronalazače
i naučnike do danas.


Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da živimo s tim !


I ti pripadaš toj generaciji?

ČESTITAM!




MOŽDA ĆEŠ ŽELETI DA PODELIŠ OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO ŠTO SU ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE POČELI DA ODREĐUJU KAKO TREBA DA SE ŽIVI !


Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali



Da bi ste lakše čitali, ovaj mail je napisan
VELIKIM SLOVIMA !!

Pozdrav generaciji.
ŽIVELI !!!

четвртак, 22. јануар 2009.

Vama je prepušteno na volju verovanje u nju...

Nedavno mi je neko napisao da sam žena sa hiljadu lica. Tvrdnja vrlo ozbiljna i vredna objašnjenja. Pitam se kako krenuti sa pričom? Možda baš sa sledećim rečima:

„Učitelju blagi, koje dobro da učinim da imam život večni?”

Matej.19,16

Moj život nije večni, ali ih posedujem ravno hiljadu! Već sam izbrbljala tu tajnu, ali mislim da i ne treba da ostane tajna, ko zna, možda se nekom išto desi, poučen ovom pričom.

U mom prvom životu bila sam neko ko se mnogo smejao, ko je svemu i svačemu verovao, ko je bio razdragan, veseo. Sećam se tih dana kao da se nisu desili pre nekih 355 života :)

Bila sam u stanju da zaplešem bez muzike, da zavolim bez pokrića, laži... njih sam primala i sa respektom se prema njima odnosila kao da su najveće istine. Oprost...oprost je nešto što je bilo i što je ostalo za svih hiljadu života i na to nasleđe nemam primedbi.

Jednog jutra, a bilo je obično, mada, u tom prvom životu, svako jutro je bilo divno, otišla sam do poštanskog sandučeta. Nevoljko ga otvorila, jer sam već bila naviknuta da je puno reklamnih poruka, puno novina lokalnog tipa, o računima da ne govorim.

Već sam krenula prema posebnom mestu gde smo odlagali papir za reciklažu, nezainteresovano prebirući po papirima, kad ugledah kovertu. Skoro da zaustih da kažem, obična bela koverta...to bi i bila, da na njoj nije bilo napisano moje ime i adresa krasnopisom!

Posmatrala sam ta prekrasno ispisana slova...čak mi se učinilo i moje ime lepše, nego što mi je to bilo obično, a onda misao „ko to još piše krasnopisom? Mora da je neka greška! Sve one koje poznajem, sumnjam da i znaju šta je olovka. Primam samo onu...kako se popularno zove, elektronska pošta. Pa i samoj mi ruka zadrhti kada trebam nešto olovkom da ispišem… nedostaju mi tipke...”

Odložila sam novine i reklamne listiće u kontejner i krenula prema stanu da pažljivo otvorim kovertu kako je ne bih oštetila, jer je bila raritet.

„Čestitamo, postali ste vlasnicom hiljadu života!”

Jedna rečenica, bez potpisa, bez imena pošiljaoca.

Nasmejah se. Ko bi još bio toliko lud pa poverovao u tako nešto?! Sačuvah pismo iz razloga koje vam već rekoh. Ostavila sam ga među one malobrojne, rukom ispisane, koje čuvam kao dragocenost i svedočanstvo jednog „mirisnog i toplog” vremena.

Nastavila sam da živim svoj prvi život i posve zaboravila na to čudno pismo.

Postojalo je nekoliko stvari u tom životu koje nisam razumevala. Kad vam pišem o svemu, moram i o tome.

Naprimer, nisam razumevala osećanja koja su se dešavala u meni kada me hvale, a da vam ne pričam o onima kada su me omalovažavali. Bila sam ubeđena da su za mnoge loše stvari koje su mi se dešavale, bili krivi ratovi, ljudska pokvarenost, usamljenost. Da vam ne pričam o mojoj želji da osvojim ljubav nečiju, da toj osobi postanem jedna, jedina, da samo ja imam eksluzivno pravo da se krećem po njegovom životu! Da vam sad ne nabrajam sve, ali eto...živela sam sa svim tim. To su bila moja unutrašnja preživljavanja koja se nisu prelomila na drugome, ali su meni donela mnogo nevolja.

A onda, jednu noć, bilo je 2 h, sad je svejedno da li je noću ili ujutro, tek tu noć, u taj cas, doživela sam svoju prvu smrt! Kako vam obajsniti smrt? Ono prvo što vam se javi, je neizdrživi fizički bol u grudima, od kojeg vam je zaustavljeno disanje. Oči registruju okolinu u vidu usporenih slika, likovi ljudi oko vas (ako ih ima) su razliveni, ako razumete šta hoću da kažem, usi registruju zvukove ali su oni tako daleki, ali dovoljno glasni da ih doživljavate kao ploču na gramofonu sa brzinom okretaja 33 (za ove mlađe, koji ne znaju šta je gramofon i broj obrtaja od 33, neka pogledaju negde u antikvarnicam)...

Smrt me je posetila, osetila sam joj sav čudni okus u ustima, a on je bio nekog gorko-metalnog okusa...ma ne, ne mogu vam pobliže objasniti. Ono što je usledilo, bila je misao „pismo!” i tog trenutka, bila sam svesna svog novog života.

Da vam ne pišem kako je otpočeo jednom grčevitom borbom, posve neravnopravnom, ja tek rođena, izmučenog tela, ubijenih osećaja, bez čula okusa, bez čula opipa, bez sluha i vida, morala sam da pronađem put kojim ću zakoračiti u taj novi život.

Trenutno živim svoj 356 život.

Divno je biti vlasnikom hiljadu života. To vam ne kažem zbog moje želje za večnošću. Večnost bi bila jezivo dosadna i za mene posve neprihvatljiva. Divota je upravo u tim momentima umiranja i ponovnog rađanja. Ali to nije samo čin umiranja i rađanja. Tu se smestilo ono najvrednije iz te čudne nagrade kojom sam, ne znam kojim povodom, nagrađena. Mogućnost prenošenja onog najbolje u sledeći život.

Ako vam kažem, da u ovom životu, nisam više okovana onim osećanjima prouzrokovanim rečima hvale; ako vam kažem da su pokušaji da se omalovažim na bilo koji način, nemoguća misija; ako vam kažem da sam se konačno obračunala sa krivcima svega onog što mi se loše desavalo, kažem krivcima, a beše samo jedan, vrlo lukavo sakriven u meni; ako vam kažem da sam se odrekla prava na eksluzivnost u ljubavi, bila sam poprilično blesava, kada je to u pitanju, kažem to sada, kada sam shvatila da je dovoljno da mogu sama da volim, bez ikakvog prizivanja ljubavi iz „dijaspore”... Dakle, ako vam sve to kažem, da li ćete mi verovati!?

Ustvari, svrha pisanja, ove istinite price i nije u tome da meni verujete. Svrha te priče je da poverujete u to da i sami možete postati vlasnikom hiljadu života!

Sve što trebate da učinite je da se naučite smejati, da se naučite radovati, veseliti, da se naučite voliti, a kvalitet svega toga biće, kroz naredne vam živote, unapređen u vašem željenom smeru. Krenite već sad...i ne zaboravite da svaki dan dobro prelistate poštu.

недеља, 18. јануар 2009.

OPET...
ETO DUGO ME NIJE BILO I PITAM SE JESAM LI KOME NEDOSTAJALA... A ONO SAMO JEDAN CITAC MOGA BLOGA.ALI NEMA VEZE,VAZNO JE BITISANJE i pisanje tako da ja svoj vecerasnji tekst posvecujem svim ZENAMA
Audriey Hepbern ,glumica,svakako je bila jedna od žena koju treba svrstati među najposebnije...Tajna njene lepote nije se bazirala na fizičkoj lepoti kojom je bila obdarena već na svetlu koje je nosila u sebi. Jednom prilikom, novinari su je zamolili da podeli svoje savete za lepotu žene. Evo šta je rekla:

Za atraktivne usne, govorite ljubazno
Za divne oči, pronađite i gledajte ono što je dobro u ljudima
Za dobru liniju, delite hranu sa gladnima
Za lepu kosu, dozvolite deci da provlače svoje prste jednom dnevno kroz nju.
Za dobro držanje, hodajte sa znanjem da nikada niste sami.
Ljudi, čak više nego stvari, trebaju obnavljanje, oživljavanje, potvrđivanje, prosuđivanje; nikada ne odbacujte nikoga.
Upamtite, ukoliko vam ikada treba pomoć, naći će te je na krajevima svake od vaših ruku. Kako odrastate, otkriti će te da imate dve ruke: jednu da pomognete sebi, a drugu da pomognete drugima
Lepota žene nije u odeći koju nosi, njenoj figuri ili frizuri. Lepota žene se ogleda u njenim očima, jer su ona vrata njenog srca, mesto gde ljubav počiva.
Lepota žene nije u njenoj vanjštini, nego se prava lepota žene ogleda u njenoj duši. To je pažnja koju ona nesebično pruža, ljubav koju ona pokazuje.
Lepota žene se povećava kako godine prolaze.