понедељак, 30. март 2009.


..Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni. Ali, ako volite a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje: Da se istopite i budete kao potok razigrani sto peva svoj milozvuk noci.
Da spoznate bol prevelike neznosti. Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i
uputite zahvalniicu za jos jedan dan ljubavi; Da otpocnete u poslepodnevnom casu
i razmisljate o ljubavnom zanosu; Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljenickom na usnama…



ZA SVE ONE KOJI SLEDE PUT SRCA
Postoji tajna sakrivena u coveku.Ona nas privlaci u dubinu traganja kojim otkrivamo u nama samima ono neizrecivo sto moj nick ovde izrazava.
Sustina tog traganja nije u ucenju nego u prepoznavanju.
U razumevanju putem viseg stepena svesti,onog sto je u nama,mikrokosmosu i onoga sto je izvan nas,u makrokosmosu,covek krece u traganje putem koji ga vodi prema samome sebi.
Jedino sto tragaoca za samospoznajom razlikuje od drugih u masi,je to razumevanje traganja za svojim Pravim Ja.Tragalac ima moc da uravnotezi sile koje su ga stvorile i koje upravljaju ljudskim zivotom.
Tom moci u stanju smo da se oslobodimo zauvek od tiranije mehanizma fizickog i bioloskog zivota kome smo prirodno potcinjeni.Zato postojanje svakoga od nas ima za konacni cilj sjedinjavanje sa kosmickom svescu cije je delo svet u kome postojimo.
Covek,kao dete Zemlje spada pod zakone svemira ali njegova svest je seme spiritualnog Oslobodjenja.Razvoj/proboj svesti prevazilazi granice uma,raskidajuci okove predrasuda,"logickih kalupa",stvorenih kompleksa,trauma,nagona,strahova i implantiranih "sadrzaja"iz proslih zivota.
Drugim recima,"visa" svest probija put ka istini i vodi do konacnog cilja.Uravnotezenje unutrasnjeg i spoljasnjeg covekovog bica jeste izbavljenje iz lavirinta zivota i smrti jer harmonija je ono sto prouzrokuje zakonitosti univerzuma na kojima se temelji kosmicka i duhovna evolucija.
Spoznaja prethodno recenog je cilj svih inicijacija.Medjutim,kako je svaka spoznaja zavisna od nasih zivotnih okolnosti a pre svega stepenom unutrasnje zrelosti,pred svakim tragaocem stoje mnogo puteva samospoznaje koji nisu nista drugo do mnostva varijacija puta do konacnog cilja.
Na prvi pogled svi putevi kao da protivrece jedan drugom,ali kada pocnemo da sirimo svest otkrivamo da u stvari ne postoje protivrecnosti vec samo indikacije koje imaju za cilj da nas otrgnu od ukalupljenih nacina shvatanja i razmisljanja.
Krajnja Istina ne postoji,vec samo ISTINA KOJA JESTE,koja nema pocetak a ni kraj,ona se uvek otkriva kao neopisiva,Ona je kosmicka devica ali i majka.Ona je praznina ali i materica iz koje se sve radja.
Zato je iskustvo sjedinjavanja sa konacnim ciljem misticne prirode...




Jedinstvo Apsoluta Bog je ljubav i mudrost vecnosti.On zeli da u tome ucestvuju sva Njegova deca-takodje i oni koji su po spoljsnosti daleko od njega i zive u senci materije i u niskim podrucjima.Sve vise ljudi danas tezi za unutrasnjom istinom,za zivotom,koji je nosen dubokim duhovnim znanjem;oni traze-kao i misticari svih vremena-Boga u sebi samima,traze unutrasnje kraljevstvo,jer covek je hram Duha Svetoga i Bog zivi u njemu.
Evolucija ljudske svesnosti tezi da iz doba homo sapiensa predje u Novo doba doba homo spiritualisa.I zaista preko Staroegipatskih misterija,Pitagorejaca,Zen budizma,Hriscanstva,(Pravoslavini isihasti i Hriscani iz Unutrasnjeg zivota) Krolija,Shtajnera i antropozofije,pa do danasnjih dana i Dijadne skole Yogeshvara,Sajentologije Rona Hubbarda,Oshoovih Sinjasta,Rebirthinga,Intenziva Prosvetljenja itd,covecanstvo polako dolaze do tacke kada ce se jednom u buducnosti slaviti SVESNOST,a kada ce razlicitost medju ljudima biti ono sto ih spaja...Znam,izgleda da taj dan nije blizu,ali ja verujem da je puno blizi no sto se moze predpostaviti i zeli da dam svoj doprinos njegovom dolasku...
Krocite smireno kroz buku i frku i ne pozelite mir koji donosi vecna tisina.Trudite se ali bez potcinjavanja da budete u dobrim odnosima sa svim ljudima.Govorite svoju istinu tiho i jasno i slusajte sta vam drugi govore,jer cak i dosadni i neuki imaju svoju pricu.Izbegavajte glasne i agresivne osobe-one uznemiravaju dusu.Uporedjujuci sebe sa drugima mozete postati sujetni i ogorceni,jer uvek ce biti gorih i boljih ljudi od vas.Uzivajte u svojim dostignucima kao i u svojim planovima.Vodite racuna o svo zvanju ma koako skromno ono bilo,jer to je nesto stvarno sto posedujete u ovom nemirnom i promenjivom vremenu.Ucite se opreznosti u poslovnim odnosima jer svet je pun trikova.Ali,ne dozvolite da vas to zaslepi pa da ne vidite vrline kojih ima-mnogi ljudi se bore za visoke ideale i zivot je,svud oko nas ,pun heroizma
Budite svoji!Posebno ne iskazujte laznu naklonost niti budite cinicni u ljubavi.Uprkos svim prevarama i razocarenjima ljubav uvek ispocetka nice poput trave.Brizljivo postupajte s iskustvom koje vam donose godine i dostojanstveno im predajte mladost.Razvijajte snagu duha da vas zastiti od iznenadnih nedaca.Ne mucite sebe sumnjama i negativnim razmisljanjima-previse je strahova rodjeno u samoci i premorenosti zivotom.Ispod zdrave discipline budite nezni prema sebi.Vi ste dete svemira i jednako kao stabla i zvezde i vi imate pravo biti ovde.I bez obzira da li je to vama jasno ili ne,svemir se razvija i otkriva tacno onako kako treba..Zato,budite u miru Bozjem ma sta za vas on bio,i ma kakvi bili vasi zadaci u ovoj zivotnoj ludnici,sacuvajte mir u svojoj dusi.Sa svim svojim prevarama,svojom istrosenoscu,i promasenim snovima-ovo je jos uvek predivan svet!Cuvajte sebe.Ulozite sve sto imate i sto jeste i BUDITE SRETNI.
Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle,
prepustite joj se,
Premda vas mac, skriven medju
perima njenim, moze povrediti.
A kad vam progovori, verujte joj,
Premda vam glas njen moze unistiti snove,
k'o sto severac opustosi vrt.
Jer, bas kao sto vas krunise,
ljubav ce vas i razapeti.
Isto kao sto vas podstice da rastete,
isto tako ce vas i okresati.
Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje vam
grancice najtananije sto trepere na suncu,
Tako ce se spustiti i do vaseg korenja i protresti ga u
njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja psenicnog,
sakupice vas u narucje svoje.
Omlatice vas, da bi vas ogolila.
Prosejace vas, da bi vas otrebila od kukolja.
Samlece vas, do beline.
Umesice vas, dok ne postanete gipki.
A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hleb za svetu Boziju svetkovinu.

Sve ce vam to ljubav uciniti,
ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali deo srca Zivota.

Budete li, pak, u strahu svome trazili
samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
i odete sa gumna ljubavi,
U svet koji ne poznaje godisnja doba gde cete se smejati,
al' ne punocom smeha svog i plakati,
al' ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe.
Ljubav ne poseduje, niti dopusta da je poseduju;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite, ne treba da kazete: "Bog mi je u srcu",
vec: "Ja sam u srcu Bozijem."
I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi,
jer ljubav,
ako joj se ucinite vrednima,
usmerice vase puteve.

Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni.
Ali, ako volite a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje:
Da se istopite i budete kao potok razigrani sto
peva svoj milozvuk noci.
Da spoznate bol prevelike neznosti.
Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i
uputite zahvalniicu za jos jedan dan ljubavi;
Da otpocnete u poslepodnevnom casu
i razmisljate o ljubavnom zanosu;
Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu
i pesmom slavljenickom na usnama…
Halil Džubran ‚‚Prorok"
ZA SVE ONE KOJI SLEDE PUT SRCA

Ne svracajte, ali ako vec svratite...

da naravno, bicu tu ako nisam napolju
ne kucajte ako su svetla pogasena
ili ako cujete glasove ili
mozda citam Prusta
ako neko proturi Prusta ispod mojih vrata
ili jednu od njegovih kostiju za moju corbu
i ne mogu da vam zajmim novac ni
telefon
ili ono sto je ostalo od mojih kola
mada mozete dobiti novine od juce
staru kosujlu ili sendvic sa salamom
ili prespavati na kaucu
ako ne vristite nocu
i mozete da pricate o sebi
to je tako normalno;
teska vremena pritiskaju sve nas
osim sto se ja ne trudim da stvorim porodicu
da posaljem dete na Harvard
ili kupim loviste,
ne ciljam visoko
samo pokusavam da ostanem ziv
jos malo,
i zato, ako ponekad kucate
i ja se ne javim
a unutra nema zene
mozda sam slomio vilicu
i trazim neku zicu
ili lovim leptire u
mojim tapetima,
mislim, ako se ne javim
nisam se javio, a razlog je
sto jos nisam spreman da vas ubijem
ili vas zavolim, ili vas cak prihvatim,
to ne znaci da ne zelim da razgovaram
zauzet sam, lud sam, milo mi je
ili mozda pletem omcu;
i zato, ako cujete zvuke
kao disanja ili molitve ili pevanja
radija ili kotrljanja kockica
ili kucanja na masini-
odlazite, nije pravi dan,
noc, cas;
to nije ignorisanje neuctivosti,
ne zelim nikog da povredim, cak ni bubu
ali ponekad skupljam dokaze one vrste
za koju treba malo razvrstavanja,
a vase plave oci, recimo plave
i vasa kosa, ako je imate
ili vase misli- one ne mogu da udju
dok uze nije iseceno ili vezano u cvor
ili dok se ne obrijem u
novim ogledalima, dok svet
ne stane ili se otvori
zauvek.



Charles Bukowski
















субота, 28. март 2009.



lepota zivljenja




DO KRAJA MOG ZIVOTA
* * *
Do kraja mog života dva me dana nikada više neće brinuti.
Prvi dan je juče, sa svim svojim greškama i suzama, lažima i porazima. Juče je prošlo i zauvek izmaklo mojoj kontroli.
Drugi dan je sutra, sa svojim zamkama i pretnjama, opasnostima i tajnama. Dok sunce opet ne bude izašlo, nemam udela u sutrašnjem danu, jer nije se još ni rodio.
Uz Božju pomoć, ovaj današnji dan mogu da savladam ako na to koncentrišem sav svoj trud i energiju! Samo ukoliko mu dodam teret ove dve zastrašujuće večnosti, juče i sutra, postoji mogućnost da pokleknem pod njihovim opterećenjem. Nikada više! Ovo je moj dan! Moj jedini dan! Samo on postoji! Ostatak mog života teče danas i ja sam rešen da svaki sat ovoga dana provedem na sledeći način...
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da obratim pažnju na mudre savete Isusove, Konfučijeve i Zoroastrove (Zaratustrine) i da se prema svakome koga sretnem, prijatelju ili neprijatelju, strancu ili članu porodice, ponašam onako kako bih želeo da se on prema meni ponaša;
- da vodim računa o svojim rečima i svojoj ćudi, da se čuvam nerazboritih trenutaka u kojima bih da zakeram ili vređam;
- da sve koje susrećem pozdravljam nasmejan, a ne namršten, uz tople reči ohrabrenja umesto oholosti ili, još gore, ćutnje;
- da budem saosećajan i pažljiv prema tugama i borbama drugih, shvatajući da postoje skriveni jadi u svačijem životu, ma koliko uzvišen ili ponizan bio;
- da što pre budem dobar sa svima, imajući uvek na umu da je život prekratak da bismo ga
trošili na osvetoljubivost ili zlobu, da se prebrzo završava da bismo imali vremena da budemo sitničavi ili neljubazni.
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...da neprestano podsećam sebe da ću više klipova kukuruza požnjeti u jesen, što više zrna budem posejao u proleće;
- da shvatim da me život uvek nagraduje pod uslovima koje sam postavljam, i ako nikada ne
uradim ili ne isporučim više od onoga za šta sam plaćen, nikada neću ni imati razioga da očekujem nešto preko toga;
- da uvek dam od sebe više nego što se od mene očekuje, na poslu, u igri ili kod kuće; da radim sa poletom i ljubavlju, ma o kakvom zadatku da je reč, shvatajući da nikada neću moći da spoznam pravu sreću ukoliko je ne budem pronašao i u svom poslu;
- da istrajem u onome što radim, čak i onda kada drugi prestanu da se trude, jer sada znam da me Anđeo sreće i ćup zlata čekaju tek na kraju one dodatne milje koja još uvek leži preda mnom.
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da postavim sebi ciljeve koje treba da postignem do kraja današnjeg dana, jer sada znam da me besciljno plutanje od časa do časa vodi samo jednom odredištu, luci nesreće;
- da shvatim da nijedan put do uspeha nije previše dug ako napredujem hrabro i bez nepotrebne žurbe, kao i da nijedna počast nije tako udaljena ako se za nju strpljivo i na vreme pripremim;
- da nikada ne gubim veru u svetlije sutra, jer znam da će me neko izvesno čuti ako budem na kapiju kucao dovoljno dugo i dovoljno jako;
- da uvek iznova podsećam sebe da uspeh uvek ima svoju cenu, i da uvek moram dobro da odmerim da li su radost i nagrade koje mi on donosi vredni dragocenog dela mog života koji
moram da uložim da bih ga postigao;
- da se grčevito držim svojih snova i planova za lepšu budućnost, jer ako ih se odreknem, možda ću i dalje postojati, ali to više neće biti život.
Do kraja moga života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da strernim ispunjenju onog najboljeg u sebi, znajući da nemam nikakvu obavezu da se obogatim ili postanem veoma uspešan, vcć samo obavezu da dam ono najviše i najbolje od sebe;
- da ne podležem strahu od neuspeha, jer ću tada gledati ka ciljevima koje još nisam postigao,
a ne dole, na zamke koje mi stalno prete;
- da prigrlim zlu kob kao prijatelja od koga ću da naučim znatno više nego od niza stalnih uspeha i srećne sudbine;
- da se podsetim da su promašaji, čak i kada mi se dese, samo putokazi prema uspehu, jer sve
što je lažno odvešće me u potragu za istinitim, a svako iskustvo ukazaće mi na neku grešku, koju ću kasnije pažljivo izbegavati;
- da se radujem onome što imam, ma kako malo to bilo, uvek se prisećajući one priče koju sam često čuo, o čoveku koji je bio nesrcćan zato što nije imao cipele, sve dok nije sreo čoveka koji nije imao noge.
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da prihvatim sebe onakvog kakav jesam, ne dozvolivši nikada svojoj savesti ili osećanju dužnosti da me primora da živim po obrascu koji su drugi napravili za svoju dobrobit;
- da shvatim da nikada ne smem sopstvenu vrednost da merim nečijim pohvalama ili ljubav-
lju, jer moja istinska vrednost najviše zavisi od toga šta sam prema sebi osećam i koliko sam uključen u svet oko sebe;
- da odolim iskušenju da nadmašim tuda dostignuća, jer ta patetična, pa ipak uobičajena težnja nije ništa više do znak nesigumosti i slabosti, a ja nikada neću biti svoj ako dopustim drugima da određuju moje standarde;
- da u sve svoje postupke, u radu i igri, neprestano unosim varnice entuzijazma, tako da
moje uzbuđenje i revnost pri bilo čemu što radim, savladaju svaku teškoću, koja bi u protivnom usporila moje napredovanje;
- da se uvek podsećam da moram da uložim vreme i energiju u povećanje sopstvene vrednosti, jer samo budale stoje zaludne, čekajući da im uspeh sam dođe, a ja sada znam da jedina šansa da se dođe do vrha leži u tome da se prvo iskopa rupa.
Do kraja mogživota ovog tako izuzetnog da-na, molim Te, pomozi mi, Gospode...
- da drugima činim ono što bih želeo da oni čine meni, da u svakom času od sebe dajem više
nego što se očekuje, da postavim sebi ciljeve i da se držim svojih snova, da tražim dobro u svakom zlu koje me snade, da sve svoje dužnosti izvršavam s poletom i ljubavlju i da, više od svega, budem svoj.
Pomozi mi, molim Te, da postignem ove ciljeve, moj izuzetni prijatelju, da bih mogao da postanem dobar staretinar, da u Tvoje ime radim sa obnovljenom snagom i mudrošću, spasavajući druge kao što si Ti spasio mene. I, iznad svega, molim Te, ostani uz.mene celog ovog dana...

izvor: knjiga ''Najveće čudo na svetu'', pisac Og Mandino