понедељак, 30. март 2009.

ZA SVE ONE KOJI SLEDE PUT SRCA

Ne svracajte, ali ako vec svratite...

da naravno, bicu tu ako nisam napolju
ne kucajte ako su svetla pogasena
ili ako cujete glasove ili
mozda citam Prusta
ako neko proturi Prusta ispod mojih vrata
ili jednu od njegovih kostiju za moju corbu
i ne mogu da vam zajmim novac ni
telefon
ili ono sto je ostalo od mojih kola
mada mozete dobiti novine od juce
staru kosujlu ili sendvic sa salamom
ili prespavati na kaucu
ako ne vristite nocu
i mozete da pricate o sebi
to je tako normalno;
teska vremena pritiskaju sve nas
osim sto se ja ne trudim da stvorim porodicu
da posaljem dete na Harvard
ili kupim loviste,
ne ciljam visoko
samo pokusavam da ostanem ziv
jos malo,
i zato, ako ponekad kucate
i ja se ne javim
a unutra nema zene
mozda sam slomio vilicu
i trazim neku zicu
ili lovim leptire u
mojim tapetima,
mislim, ako se ne javim
nisam se javio, a razlog je
sto jos nisam spreman da vas ubijem
ili vas zavolim, ili vas cak prihvatim,
to ne znaci da ne zelim da razgovaram
zauzet sam, lud sam, milo mi je
ili mozda pletem omcu;
i zato, ako cujete zvuke
kao disanja ili molitve ili pevanja
radija ili kotrljanja kockica
ili kucanja na masini-
odlazite, nije pravi dan,
noc, cas;
to nije ignorisanje neuctivosti,
ne zelim nikog da povredim, cak ni bubu
ali ponekad skupljam dokaze one vrste
za koju treba malo razvrstavanja,
a vase plave oci, recimo plave
i vasa kosa, ako je imate
ili vase misli- one ne mogu da udju
dok uze nije iseceno ili vezano u cvor
ili dok se ne obrijem u
novim ogledalima, dok svet
ne stane ili se otvori
zauvek.



Charles Bukowski
















Нема коментара:

Постави коментар