уторак, 23. март 2010.




jednostavno NAVIKA je navika...a nikako da se dovedem u red i krenem ovde da belezim svoje tuge i patnje,radosti i srece...
ne, dragi moji prijatelji znani i neznani...Ja se prvo latim olovke /ako uspem da je nadjem/.pa onda uzmem MOJU svesku misli /to se nekada zvalo dnevnik/...pa mi onda bas nekako bude lepo...moja pisana rec,moj rukopis...moj uzdah beleze stranice...to ce ostati iza mene,to ce moja deca citati...a ovaj blog je za neku trenutnu inspiraciju,i zato me nema bas tako cesto a i prilicno sam konfuzna ovih dana...potrebno mi je da budem malo sama.