недеља, 12. децембар 2010.






oprostite dragim ljudima brzo...ako volite volite polako i bezrezervno,volite istinski,pravo,volite celim srcem,i nikada se ne kajte za ono što ste uradili...sad smo ovde u ovom životu i viši nikada...volite svaki trenuttak življenja...



igra svetlosti...čarobni štapić Deda Mraza šeta svuda!!!!















































































































volim zimuuuuuu...volim sneg,volim grudvanje,volim sankanje...ja sam jedna devojcica zarobljena u telu zene...





jos uvek titraju secanja na detinjstvo...zajednicki praznicni ruckovi,vecere...ali nista vise nije isto,ni mi,ni snegovi,ne mirisu ni kesteni...a nema vise ni meni onih dragih,najdrazih...ostaje samo secanje i verovanje da cemo,tamo nekada,opet biti zajedno...

субота, 11. децембар 2010.





"Kad prestaje djetinjstvo? Možda kad prvi put poljubiš. Ili kad dobiješ poziv za regrutaciju? Kad zaradiš prvu kintu, prvi put se ušikaš, kad počneš da se briješ? Đavo će ga znati... (...) ...na svetu postoje samo istina i laž. Stvarnost i snovi, još bolje. Istina je stvarnost, i tu nema šta da se priča, a laž su snovi... (...) Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne kemikalije zato se uvek mešaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju, i to je najvašnije. A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mučkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta. U tom Ćupu je štos... Kad ono prestaje djetinjstvo? Kad ti netko prvi put na ulici kaže „Vi“? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno... Ja mislim da prestane kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ..." Đorđe Balašević

Ne idite tamo gde vas put navodi.

Idite tamo gde nema puta i

ostavite za sobom trag......

ako neznate u koju luku ste se uputili, tu vam nijedan

vetar ne moze pomoci....






volim sneg i radujem se svakoj pahulji... i evo šaljem ga malo i vama





radujem se predstojećim praznicima...u meni je još ono dete koje se potajno sanka i grudva u parkiću sa komšijskom decom...i neka traje to i verovanje u deda Mraza...pa šta?ima li šta lepše nego verovati...čitav naš život je bajka





počinje zagrevanje pred ove divne praznike...ja samo hoš čekam sneg...ne bude li ga to neće biti to...

neka vam novogodišnja noć bude drugačija od ovih noći...neka se oko vas zapletu nečije ruke pune ljubavi,neka vas nečiji pogled,koji osecate iza ledja peče onako baš muški...neka vas tu noć svi vole ludo do zadnjh atoma...i neka ta lepota primanja i davanja potraje čitav život...želim vam da tako zakoračite u NOVU 2011-tu...