недеља, 12. децембар 2010.






jos uvek titraju secanja na detinjstvo...zajednicki praznicni ruckovi,vecere...ali nista vise nije isto,ni mi,ni snegovi,ne mirisu ni kesteni...a nema vise ni meni onih dragih,najdrazih...ostaje samo secanje i verovanje da cemo,tamo nekada,opet biti zajedno...

Нема коментара:

Постави коментар