четвртак, 21. април 2011.



zvuci pomalo blesavo, ali sve vise mi se cini da sam svoj zivot (zaista) pocela da zivim od momenta kada sam postala mama...
nekako se tek sad osecam celovito, divno, srecno... osecam da je moj zivot - moj... i u njemu uzivam svakog bogovetnog dana - sve manje se plaseci, sve vise grabeci ono sto mi pripada, sto sam zasluzila... sve vise voleci sebe... sve vise verujuci u sebe... jer sada se vidim novim ocima - ocima roditelja,ocima majke...
i ne znam zbog cega imam potrebu da se unapred izvinem svim ljudima ciji sam vazan deo oduvek bila (i ciji cu ostati) kad znam da je to sto cemo provesti zivot zajedno jedna sasvim prirodna stvar...porodicni zivot
dok nije bilo vas i ja sam bila necije dete i ja sam bila neciji udah a onda... pupcana vrpca sa svim onim sto je bilo ranije je presecena i vi ste postali moj svet u kom disem, zivim, postojim... moj stvarni zivot.da,moj stvarni i jedini zivot ste vi...moja deca



Нема коментара:

Постави коментар