среда, 25. мај 2011.

25.maj DAN MLADOSTI


www.vijesti.me

DANAS STAFETA VEC U BEOGRADU




Polaganjm venaca i štafeta na grob Josipa Broza Tita u Kući cveća i umetničkim programom, na platou ispred Muzeja istorije Jugoslavije, obeležen je 25. maj, Dan koji je za Titovog života slavljen kao njegov rođendan.

Poštovaoci Titovog lika i dela strpljivo su čekali u redu da bi posetili njegov grob, poklonili se svom maršalu, komandantu i doživotnom predsedniku i upisali u knjigu utisaka na ulazu u Kuću cveća.

Osim građana koji su došli iz bivših jugosnovenskih republika i gradova širom Srbije, venac na Titov grob je, kao i svake godine, među prvima položila njegova supruga Jovanka Broz, unuk Joška Broz sa porodicom, kao i delegacija SUBNORA-a. U Titovu čast, Komunistička partija, čije je predsednik Joška Broz organizovala je kulturno - umetnički program na bini ispred Muzeja istorije Jugoslavije, u želji da ovakav navčin obeležavanja 25. maja postane tradicija.

Titov unuk poručio je prisutnim građanima da će njegova partija "slediti Titov put" i da će se boriti da uđe u parlament i raditi za interes naroda, dodajući da Komunistička partija sad ima oko 60.000 članova, a da je među njima veliki broj mladih. Proslavu su uveličali stihovi o Titu i njegovom životu, koje je, u ime autora, pročitao glumac Goran Sultanović, a dokaz da sećanje na doživotnog predsednika još živi su sitnice koje su se mogle kupiti - suveniri, bedževi, magneti i majice sa njegovim likom.

Proslavu je i ove godine obeležila štafeta bratskog slovenskog i hrvatskog naroda koja je 17. aptrila krenula iz Umaga. Štafete su doneli i predstavnici Makedonije, Crne Gore, Libije i nekoliko gradova iz Srbije. Kao simbol ljubavi i mira u parku ispred Kuće cveća ranije je postavljena i skulptura "Ljubav, sreća, istina", delo umetnice Marte Jovanović, koja je rano jutros, po ugledu na nekadašnje radne akcije, organizovala performans ispred Muzeja istorije Jugoslavije.

U okviru performansa, oko 50 omladinaca posadilo je crvene karanfile, kojima je na engleskom jeziku ispisano "Verujemo u Boga". "Ta rečenica stoji na američkom dolaru, pa tako treba da simbolizuje spajanje kapitalizma i komunizma, kao i vezu između prošlosti i budućnosti", rekla je Jovanovićeva.



уторак, 24. мај 2011.

Hrabro srce



ISTINITA PRICA
Sin pita jedan dan svog tatu "tata hoces li učestvovati sa mnom u maratonu"?
Otac je bio srčani bolesnik, ali je ipak odgovorio DA.
I trcali su maraton zajedno. i trcali su i druge maratone,jel je otac uvek odgovorio DA, kad ga je sin pitao.
Jedan dan sin pita oca:" tata sta mislis da se upisemo da idemo vezbati za Ironman-a ?" i otac odgovori DA...

ZA one koji ne znaju prvenstvo svieta Ironman je godisnje dogadanje koje se odrzava u odtobru mesecu u Americi,na Havajima,To je najtezi triatlon na svietu.Učesnici moraju proci 3.86 km plivajuci, zatim 180,2 km na biciklu, i na zavrsetku maraton od 43,19 km dug, pored Big Islanda.

OTAC I SIN SU ZAVRSILI TRKU ZAJEDNO. EVO VIDEO OD TE TRKE: Ironman Triathlon 




sta da kažem posle svega ovoga...tuga u srcu.Danima ne mogu da se smirim od kada sam ovo videla...očekivala sam drugu priču... ALI OVO JE PRIČA NAD PRIČAMA...
koliko god sam potresena ovim što sam videla mogu samo reći da je za sve u životu potrebna L J U B A V i neka se ova reč uvek piše velikim crvenim slovima...

Moja Mama


Zbog plavicastog sjaja srece,zbog nevinog mirisa detinjstva,zbog divne i nezne moje Mame...pisem ove redove,zbog njenog najlepseg osmeha na svetu koji je znao da otopi najledenije srce-pisem ove redove
pisem ih sada kada sam ja mama i kada znam kako su je moje suze bolele
i kako je zajedno sa mnom jutra docekivala i kafu kuvala
kako me preklinjala da bacim "to smece od cigara" a sama je bila strastveni pusac...i znam da je sada ponosna na mene sto sam bacila to smece iz ruku.
kako me ucila da je laz uvek laz pa makar se pisala i malim slovom na pocetku recenice...
zbog njenog neopisivog neznog dodira
zbog njenih najtoplijih ociju na svetu...
Znam da sam je stalno gledala zeleci da upijem
svaku crtu njenog lica,svaku boru koju je zivot izrezbario,zeleci da sve to upamtim do kraja svog zivota,
svaku njenu rec,boju njenog glasa (to sam nasledila od nje a moja kcer od mene)zbog nje danas pisem svoje misli i delim ih sa vama prijatelji neznani... a miris njene kose i toplotu duse osetim svaku noc pre nego sto utonem u san...


недеља, 22. мај 2011.



TV PRESSING - ALEKSANDAR SALE JOVANOVIĆ

Evroguzija!

Eto, održa se i to čuveno finale Evroguzije! Kičasta gej parada s falš pevanjem, skakanjem i veštaklukom od čijeg gledanja može da se dobije rak na rožnjači! Festival najnekvalitetnije muzike kojem smo mi pridali značaja kao da se radi o Vudstoku...
Aleksandar Sale Jovanović
Maaaaaada, gotovo sam siguran da ovi kojima je Pesma Evrovizije tetovirana u oku pojma nemaju da li je Vudstok marka automobila ili cipela!
Na toj i takvoj Evroguziji naša Nina zauzela je, kako voditeljka predinfarktno reče - „fantastično, 14. mesto"!
E, sad, fantastičnost je relativna kategorija... Nekom je nešto malo, nekog to malo ume da žulja, ali jedno je sigurno - ono što je naše, nama nikad nije potaman! Umesto da svi stanemo uz Ninu (voleli Evroguziju ili ne), ovo talentovano devojče još pre ulaska u avion za Diseldorf mnogi su pokušali da proglase gubitnicom... zajedno sa Kristinom Kovač, pratećim vokalima i bulumentom RTS-ovih potrčaka koji su pokušali da se jednom dobrom, vedrom i kvalitetnom pesmom bore protiv svetskog šabanluka! Koji su konačno skromnim, ali odmerenim scenskim nastupom hteli da pokažu da nam više ne viri praziluk iz kenjare, da Srbija nije zemlja fejkera i plagijat majstora, zemlja krezavih nesvršenih osnovaca koju je samo Novak Đoković vratio na mapu sveta. Umesto da joj prospu vodu za taliju, mnogi su se za Ninom prosipali čemer, a sad su jedva dočekali da likuju i svoj hejt usmere na sve što i nema više veze sa muzikom! Kao, eto, nismo dobili bodove od neke pravoslavne braće... Paaaaa? Dobili bi da smo odlučili da im, poput NIS-a, i Telekom damo za 700 evra (i naš prenos)! Kao, malo je dobila glasova? Pa, dobila je više od prošlogodišnjeg Breginog spontanog pobačaja! Kao, izdala nas dijaspora? Pa, naravno, kad je 90% dijaspore seljakluk koji bi voleo da im RTS pošalje braćalu Bojanića da im, onako bezvrat, falš krivousno, uz pratnju orkestra Mikice Kurtovića, sa sve mekim „ć" otpraši numeru - „Vrti se kao čigra", dok se na video-bimu u pozadini vijori neka reklama za trenutno rešenje probavnih problema meke i tvrde stolice.
Ko voli, nek i sledeće godine bulji u Evroguziju. Ko ne voli, dovoljno je da uštine daljinac. Samo svi zajedno treba da znaju jedno - nije pobeda baš svaka pobeda, još je manje poraz kad te poraze... Pobeda je kad smeš ponosno pred Boga i ljude, a poraz kad te ostave i zaborave! Zato - braaaavo Nina, bravo Kristina i bravo Srbijo!

субота, 21. мај 2011.

nagradice od srca za moje blogerke


otvorila sam jos jedan blog koji se zove "OLOVKA PISE SRCEM" http://olovkapisesrcem.blogspot.com/ i u ime toga i zelje da moje drage blogerke obradujem i nagradim sto me uveseljavate svojim postovima i novim saznanjima,sto me citate i sto vam prijam  ,sto sam sa vama obisla pola sveta,koristila vase recepte i druge savete i osetila toplinu u vasim komentarima,evo mog poklona za:
                                                                                           

Minjina kuhinjica



               
                      Ovo je stvarno za svu pohvalu,bravo Minja zasluzila si 

evo kako je sve proteklo:

                 Recepti kojima se veruje- Intervju u Magazinu
Recepti kojima se veruje, je naslov članka u današnjem Politikinom Magazinu. :)

Na pet strana, izašao je intervju, kao i moji odabrani recepti. Ovom prilikom želim da se zahvalim novinarki Slavici Berić,
redakciji Politika, kao i vama, mojim vernim pratiocima, jer bez vas svega ovog ne bi bilo :)



           

                                                                          

петак, 20. мај 2011.

Glasajte za mog ljubimca

drage moje blogerke,glasajte za mog macora koji je konkurisao za izbor najlepse macke.evo vam link i kad nadjete sliku macke ispod koje pise Lilijana Ronketi Solunac znajte da je to on.u kategoriji je odraslijh macaka i na njekovu sliku kliknite 5x tako da ce dobiti 5 glasova

najljepsamacka.drap.me
a sad je red i da postavim ovde neke njegove slike da ga vidite...prava je maza  i ima tuznu maciju zivotnu pricu.Nasli smo ga kada je imao samo 2 meseca u dvoristu jednog obdanista.bio je u kutiji koja je bila skroz oblepljena selotejpom,tako da ga nismo nasli on bi se ugusio.u citavoj akciji nam je pomoglo i jedno kuce koje se tuda sunjalo i zavijalo te nas dovelo pravo do kutije i iz kutije je smo izvadili njega:


  
sada je to jedno mace veselo i pomalo nevaljalo i kod nas je vec 7 meseci


    
a sada on izgleda ovako


  
     
nadam se da se i vama dopao a na sledecoj slici koju cete videti on mi se umiljava da bih mu dala hranu  


                                                                                                                                                                         

четвртак, 19. мај 2011.

Nagrada


                        od srca se zahvaljujem mojoj sugradjanki koja je sad negde daleko ali ipak blizu moga oka i srca...hvala ti Dzoli na nagradi

Jasmin


kazu da ako je ruza kraljica cveca onda je jasmin kralj.meni ga je juce doneo sin i jako me je obradovao...citava kuhinja mirise na behare tj.na jasmin.Kazu da je u Indiji jasmin bio simbol boga Visne.Nije ni cudo,jer ovo nezno zbunasto drvo je takodje vesnik proleca koje pocinje da cveta sa prvim toplim i suncanim danima.Poznato je da svi vrhunski parfemi cvetnog mirisa sadrze u sebi i esenciju jasmina    

среда, 18. мај 2011.

Istina ili trac?


                   PRONADJENO MESO U STUDENTSKOM OBROKU



BEOGRAD, 10. maj 2011.  – U restoranu studentskog doma Karaburma u ponedeljak u vreme ručka došlo do neobičnog incidenta, kada je studentkinja treće godine građevinskog fakulteta Tamara Blagojević u gulašu, koji je tog dana bio na meniju, pronašla parče mesa, izjavio je portparol Unije studenata Marko Kovačević. Studentkinja je pretrpela veliki šok i na nagovor lekara, odbila je da se obrati medijima ovim povodom.
Očevici ovog događaja izjavili su da su u jednom trenutku začuli zastrašujući vrisak, da bi zatim videli zgranutu studentkinju koja je razrogačenih očiju pokazivala ka svom tanjiru, da bi samo momentar kasnije pala u nesvest. Brojni studenti pritrčali su joj u pomoć, ali je njihovu pažnju ipak više skrenuo predmet koji se nalazio u njenom tanjiru, koji su imali priliku da vide samo u svojim domovima, ali nikada u studentskoj kantini. Nekoliko starijih kolega potvrdilo je da je reč o mesu, ali niko od studenata, kao ni zaposlenih u studentskom domu, nije mogao da odgonetne otkud se ono našlo u obroku.
Policijski službenici koji su ubrzo stigli na lice mesta nisu želeli da otkrivaju detalje istrage čiji je cilj otkrivanje kako je meso dospelo u studentski gulaš.
Zbog Tamarinog traumatičnog iskustva žitelji ovog studentskog doma su još istog dana pokrenuli Fejsbuk grupu „Hoćemo gulaš bez mesa“, koja je za kratko vreme premašila brojku od 200 članova.
Simo Domanović
Citajuci ovaj tekst nisam se osecala bas prijatno ali sam shvatila da je pisac ovog teksta ipak zeleo da bude malo duhovit,jer igrom slucaja jedna moja rodjaka je u tom studentskom domu i ja sam je odmah nazvala i pitala ako je tako kako pisu zasto ne dolazi kod nas na rucak,tanjir manje vise,nece se osetiti  po budzetu...Jeste losa je situacija u zemlji ,ali ona kaze da je laz da u menzi ne daju meso.Sta vise obroci u menzi su jako kvalitetni srazmerno ceni.Za 50 din. ili 50 centi ti dobijes rucak koji ukljucuje kuvanu hranu,supu meso,salatu i dezert.Porcije su vise nego obilne.Tako da moja Daca smatra da je ovaj tekst totalni fijasko...Da li je tako ili nije tako,meni se sad ne jede nista 

Google Translate

Google Translate

уторак, 17. мај 2011.

teske su ljudske sudbine a jos je teze kada je u pitanju dete i borba za njihovo ozdravljenje,borba za njihovo lepse detinjstvo,borba za njihov prvi zdravi korak...ovo je prica o malom Jovanu i njegovoj borbi i borbi njegovih roditelja...


evo sta je njegova mama skoro objavila na Facebook-u:


Mirjana Radivojević Abaza
Po našoj evidenciji,za oko 3 meseca bilo je 272 novčana priloga.Prikupljeno je nešto više od polovine potrebne sume.Iskreno,nismo očekivali da će tako mali broj ljudi dirnuti priča o našem sinu.Ali,ni da će tako mali broj ljudi sakupiti ovoliki novac Ono što znamo je da je tri meseca mnogo vremena...Zbog svega ovoga vas molimo da podelite sa nama:Šta TO koči da se prikupe novčana sredstva za lečenje našeg sina?

http://dajovanrastezdravo.blogspot.com/p/cerebralna-paraliza.html?spref=fb


ponovila sam ovaj post jer kad sam ga davno podsetila nisam naisla ni na kakav komentar,nisam mogla da verujem da ljudi cute ili jednostavno nemaju sta da kazu.





понедељак, 16. мај 2011.

Održano kolektivno venčanje više od 200 parova


BEOGRAD -
Na platou ispred Starog dvora danas je održano tradicionalno beogradsko kolektivno venčanje, na kome je 200 parova iz Srbije i inostranstva izgovorilo "sudbonosno da".
Mladence je pozdravio i poželeo im srećan zajednički život zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić.
Krkobabić smatra da je odluka o zajedničkom životu i stvaranju porodice hrabra, pa je poručio da će grad svim parovima koji očekuju prinovu pokloniti kolica za bebe, jer, kako je rekao, "nema svadbe bez poklona".
Nakon venčanja mladenci su odigrali svadbeni ples i krenuli u šetnju preko Trga Nikole Pašića do restorana u Skadarliji, gde je organizovano jednočasovno druženje sa novinarima, posle čega će svaki par "u svojoj režiji" proslaviti početak zajedničkog života.



                          
       Svadbenu povorku predvodili su članovi Vojske Srbije Aleksandar Tomović i Aleksandra Živković, čija je venčanica imala veo dug oko 10 metara, koji je nosilo 12 devojaka.

Za njima su izmedju ostalih isli Tunizanin Muhamed ali Gujen i danijela Knezevic iz N.Sada,zatim brat i sestra koji su se istog dana vencali sa izabranicima svoga srca.
Najmladja mlada ove godine je imala 20 god. a mladozenja 26,dok je 16 sada vec vencanih parova ocekivalo prinovu.
Prvo kolektivno vencanje odrzano je 1999 godine,vremenom je ta menifestacija uvrscena u turisticku ponudu Beograda,a do sada je sudbonosno "DA" ispred Starog dvora pred stotinama posmatraca,izgovorilo vise    hiljadu parova Srbije,Makedonije,BIH,Hrvatske.Kanade,Austrije,Nemacke,vedske,Danske,Venecuele.
uU bivsoj Jugoslaviji kolektivno vencanje tradicionalno je odrzavano na Plitvickim jezerima




Click to Mix and Solve

недеља, 15. мај 2011.

Noc muzeja sirom Srbije

Na više od 160 lokacija u 60 gradova, u subotu uveče, osmi put održana tradicionalna manifestacija



Topla, razigrana i dobro posećena osma Noć muzeja u Beogradu pretvorila je ulice grada u košnicu koja vrvi od radoznalih mladih ljudi, zadovoljnih porodica sa malom decom koja uz zabavu stiču prva saznanja o istoriji, nauci, umetnosti, brojnih starijih sugrađana koji uz mape mudro odabiraju najinteresantnije izložbe.
Od kako su fanfare na Kalemegdanu u 18 sati označile početak osme Noći muzeja, probuđen grad, ljudi spremni na avanturu da obiđu što više od 65 programa koliko je ove godine pripremio organizator Umetničko-produkcijska grupa Noć muzeja, pohrlili suu muzeje, galerije i izložbene prostore da istraže, nešto novo nauče i dobro se zabave.
Grupe srednješkolaca među starijim damama na Andrićevom vencu u toploj beogradskoj noći pažljivo su pratli glumačko izvođenje delova romana našeg Nobelovca Ive Andrića "Gospođica". Preneseni u atmosferu Beograda tridesetih godina prošlog veka, poneli su mir i duboku misaonostAndrića koji im je, kako su ispričali, postao mnogo bliži.
U Galeriji na Andrićevom vencu, preko puta otvorene scene bilo je veoma živo jer su posetioci glasali za najbolji likovni rad sa konkursa jubileja, 50 godina Nobelove nagrade, za likovne radove učenika osnovnih škola i placate srednješkolaca.
Najbolju viziju Andrićevih dela po oceni posetilaca Noći muzeja naslikao je Marko Đorjdević, učenik osnovne škole iz Surdulice, a najbolje grafičko rešenje uradio je Nikola Ivić iz Škole za dizajn u Beogradu.
Muzej nauke i tehnike interesantnim spojem muzike, nauke i ekologije privukao je reku posetilaca, učenike, studente, decu koja su prvi put videla orgulje, čula zvuk i dodirnula ovaj veličanstveni instrument, eksponat muzeja, slušala studente Muzičke akdemijekoji su svirali na starom klaviru, violini, udaraljkama, improvizovali,zvucima predstavljali eksponate starih mašina, pegli, prvih kompjutera, alatki, radio aparata.
Pored studenata FMU, u Muzeju nauke i tehnike 30 studenata Fakulteta organizacionih naukanapravili su ekološku radionicu, hepening u kome su najmlađi posetioci kroz igru, bojenje i pravljenje figura od papira, slanjem poruke u boci, učili o očuvanju prirode.
Koliko mogu biti zanimljiva saznanja iz ekologije mnogi roditelji nisu znali do večeras, njihovi mališani nisu hteli iz muzeja iako je već uveliko vreme za spavanje.
Pravo iznenađenje za stotine posetilaca čekalo je u galeriji Progres gde je među "portretima"27 evropskih prestonica baskijske umetnice Ime Montoje izveden barokni muzički hepening mladih umetnica Sonje Kalajić na violini i testeri i Vanjuške Marinković na klaviru.
Odeveneu raskošne duge barokne haljine uz duboke naklone publici, dve umetnice su izvele performans, svirajući na pravoj stolarskoj testeri koja zvuči kao najbolja violina u rukama čarobnice Kalajić, na mlinčiću za kafu, čašama, predmetima koji tačno zvuče kako je zapisao barokni kompozitor.
Trogodišnja deca "rasuta" po podu kao nemirni klikeri, mladi, stari, svi odreda ozareni, igralisu uz zvuke testere, gromko aplaudirali uz komentare kako im je to ulepšalo veče.
U Etnografskom muzeju se očekivala najveća poseta jer su pripremili sjajan provod, maskenbal uz živu muziku, kostimirane igrače ansambla "Kolo" koji su u gradskoj odeći sa početka 20. veka i sa maskama predstavili magiju maskenbala u prestonici.
Ipak niko nije očekivao da će za par minuta planuti svih 200 maski koliko je bilo pripremljeno za prodaju, da dugi redovi u improvizovanom foto studiju u kome su svi želeli da se slikaju sa maskom za uspomenu na Noć muzeja, satima neće stati.
Na Trgu Republike kao u vreme Tita, kolone ljudi sa osmehom prate dolazak predsednika nesvrstanih zemalja Samita nesvrstanih iz 1961. i 1989. godine. Glumci i javne ličnosti, autentični u ulogama predsednika, u specijalnim limuzinama stizali su pred Narodno pozorištedočekivani aplauzima i šaljivim komentarima.
Glumac Milenko Pavlović, ponesen ulogom Tita šarmantno je dočekivao svoje goste koje mlađa publika redovno nije prepoznavala kao lidere samita već kao glumce.
Performans je kulminirao pojavom Moamera el Gadafija koga je Miša Jovanović duhovito "odigrao" praćen sa četiri telohraniteljke. "Maskiran" je bio i Milan Lane Gutović,a uživanje publike je bilo toliko da su vrata Narodnog pozorišta jedva izdržala stampedo posetilaca koji su jurili za liderima nesvrstanih u Veliku salu gde je u njihovom prisustvu prikazan dokumentarni film iz 1961. I 1989. godine sa Samita nesvrstanih zemalja u Beogradu.
Pod svetlom reflektora Tito, Jaser Arafat, Sirimavo Bandaranaike, Arhiepiskop Makarios otvorili su izložbu fotografija "Lideri nesvrstanih u Narodnom pozorištu" a potom kolektivno se preselili u susedstvo Dom vojske Srbije koji se takođe bavio temom nesvrstanih.
Izložba fotografija sa Prvog samita Pokreta nesvrstanih iz arhive Medija centra "Odbrana" nije bio jedini sadržaj u Domu vojske. Otvoren je Rezbareni salon u kome je publika prvi put posle restauriranja i konzerviranja videla sliku Save Šumanovića"Cveće".Konzervatori koji su publici objašnjavali postupak rada najčesće su pitani da li je slika preslikana, ponovo obojena jer je potpuno živih boja, sjajna nakon restauracije.
Reka poštovalaca Mome Kapora sa pijetetom, tihom setom i ogromnim uvažavanjem obilazila je izložbu "Beogradske priče". Projekcija serije "Vojnici", koja je snimljena pre 30 godina, nije privukla posetioce.
   
                                         
                                         
                                                

KAKO OSTATI MLAD

1.Odbacite sve nevazne brojeve,ukljucujuci i godine,visinu i tezinu.Ostavite doktorima da brinu o tome.Zato ih placamo.
2.Zadrzite samo vesele prijatelje.Mezovoljni vas samo vuku dole(imajte ovo na umu i ako ste vi jedan od tih mrzovoljnih)
3.Nastavitre da ucite:naucite vise o kompjuterima,zanatima,bastovanstvu,bilo cemu.Nikada ne drzite mozak nezaposlen."Nezaposlen um je djavolja radionica"A ime djavola je Alchajmerova bolest.
4.Uzivajte u jednostavnim stvarima
5.Smejte se cesto,dugo i glasno.Smejte se dok ne ostanete bez daha.I ako imate prijatelja koji vas zasmejava provodite mnogo mnogo vremena sa njim.
6.Suze se dogadjaju:podnesite,tugujte i idite dalje.Jedina osoba koja je sa nama ceo zivot,smo mi sami.ZIVITE DOK STE ZIVI.
7.Okruzite se stvarima koje volite,bilo da su to ljubimci,porodica,komsije,muzika,hobi,cvece,uspomene...bilo sta sto vas ispunjava.Vasa kuca je vase utociste
8.Negujte svoje zdravlje.Ako je dobro,cuvajte ga.Ako je nestabilno poboljsajte ga.Ako je izvan onoga sto mozete poboljsati,potrazite pomoc.
9.Ne trazite krivice i pocinioce,taj put je tuzan i naporan.Bolje prosetajte do nekog trznog centra ili idite do obliznjeg grada,ptomenite sredinu,udahnite duboko i suocite se sa lepotom...
10.Koristite svaku priliku da ljudima koje volite to i kazete,govorite im to stalno bez nekog potrebnog razloga,jer jednoga dana kada nestanu bice nam zao sto im nismo rekli koliko ih volimo.
11.Citajte svakog dana,ali ne elektronska izdanja,ona ne mogu da vam prenesu kako mirisu knjige...ona ne mogu da vam pruze osecaj koje vase ruke imaju dok okrecu stranice...i znate li da ce mi najzalije biti,onda kada me ne bude sto nisam uspela da procitam sve knjige na svetu.Znam da to nije moguce ali eto,ja to VOLIM tako da kazem...
12.Vodite ljubav,zdravo je i za dusu i za telo


Dragi moji blogeri ako imate jos kakav savet pisite,dopisite,recite...jer mladost stvarno protutnji,ostavi nas,zaboravi i svoje cari prenese na "neke nove klince" te nama DANI I DATUMI ODAVNO POSTAJU NEVAZNI I VREME MERIMO SAMO SECANJIMA





i ne zelim da vas rastuzim ali nekako mi dodjose na pamet stihovi Radeta Serbedzije:
           Kad budem mrtav
          onako na stolu
            na sred sobe
          i svijece i cvijece
            zakljucaj kucu
            zavjese navuci
             pa se svuci
           dodji k meni vrela
           ispod crnog vela
           neka se zadnji put
           strasno i opojno
           spoje nasa tela...



Slatka blogerska igra

ovo je moja prvi blogerski poklon i jako sam ponosna na njega i zahvaljujem se dragoj
http://tinamaxima.blogspot.com koja mi ga je urucila



i sa velikim zadovoljstvom cu ga pokloniti dragoj http://dzolistic.blogspot.com zatim poetskoj dusi Dalmacije http://poezijasmora.blogspot.com  i naravno meni jako simpaticnoj i dragoj http://smithousebgmyblog.blogspot.com
budite srecne kao i ja danas i usrecite druge jer sreca je veca kada se podeli i tako se uveca///

субота, 14. мај 2011.

rodjendan

za moju Jovanu-.ovo je tvoja baka meni napisala za jedan rodjendan a ja cu sada tebi:"i ne pitaj se,malena moja.sta je ljubav.Ona ce sama,kao nezvani,dragi gost doci u tvoje srce.I nece reci nista,ali bi ce tu,da ti cutnjom odgovori na sva tvoja pitanja..Srecan ti rodjendan jedina moja"I nesto sto ti nikada nisam rekla,tvoje malo bice mi je 5.12.1989.god.reklo da si pocela da zivis u meni...volim te





четвртак, 12. мај 2011.

evo vam opet
Jedna mala priča
Devojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Pošto je trebala dugo da čeka, odlučila je da kupi knjigu da bi joj vreme brže prošlo. Kupila je knjigu i paketić keksa. Sela je u čekaonicu VIP da je niko ne bi uznemiravao.
Pored nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je čitao novine.
Kad je ona počela da uzima keks i gospodin je uzeo jedan. Ona se šokirala, ali ništa ne reče i nastavi da čita knjigu.
U sebi je pomislila: "Ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga već udarila!"
Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, čovek pored nje, ne obazirući se ni na šta, je uzimao isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i devojka pomisli: "Baš me interesuje šta će sad uraditi!!!" Čovek uze posljednji i podeli ga na dvoje! "Ovo je zaista previše!" poče da uzdise šokirana, uze svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz čekaonice.
Kada se osećala malo bolje, nakon što ju je prošla ljutnja, sela je na mesto gde nije bilo nikoga da bi izbegla neke druge neprijatne događaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci........................ u tom trenutku ugleda paketić keksa još uvek netaknut. Postite se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sedio pored nje, ali koji je, bez šokiranja, nervoze ili prepotencije, podelio i svoj posljednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, koja se čak osjećala povređena u sopstveni ponos i osećanja.
ZAKLJUČAK:
Koliko puta u našem životu ćemo ili smo pojeli tuđi keks, a da to nikad nećemo ili nismo ni saznali?
Pre nego što se dođe do brzopletog zaključka i pre nego što se počne misliti loše, GLEDAJ sa pažnjom detalje, vrlo često situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!



                          "Sta god ucinio bice beznacajno.Ali veoma je vazno da to ucinis"-Gandhi

среда, 11. мај 2011.

za sve one koji zive negde daleko

evo malo traceva,nece vam skoditi.Vi koji niste ovde da vidite sta se sve desava u nasoj zemlji i sta puni novinske stupce vec skoro mesec dana i jednom novinaru se smucilo pa je objavio ovaj clanak u svojim novinama



Dokle više Nataša Bekvalac?

U ovoj zemlji čovek ne sme da ode na odmor! Taman rešite da nedelju dana odvojite mozak od kutije koja „zrači", papira koji „truje černobiljskim olovom" i interneta „koji tera u greh", kad ono - svet prestaje da se okreće oko estradnog sunca!
Aleksandar Sale Jovanović
Koji je najbolji način da izmerite količinu fijuka koji su prošištali pored vas? Saberete broj „važnih" naslova koje ste propustili, dodate tome broj godina ili kilograma (beeeeez laganja) i podelite s brojem dana odmora. Ukoliko je dobijena cifra do pet - vredelo je medijski se izolovati! Sve preko toga računa se kao fijasko! Formula se zove „Šikijeva formula", a o njenom nastanku ću drugom prilikom!
Ajmo u zbrajanje: „Nataša demolirala kancelariju Dačinog advokata!", „Nataša traži pola kafane!" „I Nataša ima dečka!", „Sestre Bekvalac dele momke: Kristinin stari je Natašin novi dečko!", „Nataša i Dača se konačno razveli!", „Nataša raskinula s rukometašem Ljubom Jovanovićem zato što vozi motor kao i Dača!", „Nataša pružila Ljubi još jednu šansu jer se odrekao motora!", „Nataša održala humanitarni koncert, Ljuba prvi put u publici!"... Pa onda vest da razmenjuju nežnosti u separeu, pa Nata šeta Hanu baš onim bogazama kojima prolaze  fotografi, pa posle i Dača šeta Hanu!
Ma, idi, propustio sam nacionalnu katastrofu! Dakle, ako se ne varam, Nataša ostavlja vaterpolistu zbog rukometaša, pa onda ostavlja rukometaša zato što je i motociklista, a tu je i teniser s kojim je bila „navodno". Moram da istrkeljam po netu da vidim ima li tu i nekog dizača tegova ili bacača kladiva! Za kraj mi je u oko upao Natašin komentar jednog od naslova koji prenosi Dačinu izjavu da su se on i Nataša razveli jer ga je ona varala. „Moj Danilo je danima manipulisan od strane medija i zbog toga mi je beskrajno žao", reče Bekvalčeva, na radost  dokonih, šupljih čitalaca i novinara koje upravo ona  truje svojim nebulozarijama već vek i po!
Razumem Natašinu potrebu da glumi ucveljenu zvezdu jer jedino tako može da proda više od 100 diskova, bez napora za gosta peva uživo duže od pola sata i predebelo naplati svoje nastupe... Razumem i potrebu da se rasprodajom privatnog života održava sumanuto precenjena karijera, a još više potrebu urednika da prodaju što više tabloida, ali ne razumem jedno - koga više zabole qrc za Natašu Bekvalac? Zar danas zaista neko misli da je najvažnija stvar u državi ljubav polupevačice prema sportistima? Dosta više, amaaaaan!
P. S. A što se tiče rezultata „Šikijeve tabloidne formule", ja sabrao, podelio i dobio... hmmm, osam! Znaaaaaam, znam - prevozno sredstvo! Bolje nisam ni zaslužio kad se uopšte bakćem budalaštinama!

уторак, 10. мај 2011.

Anna Pavlova - La muerte del Cisne


Ana Pavlova interpretira"Smrt labuda"iz baleta "Labudovo jezero" P.I.Cajkovskog
Zelela sam ovaj post da prosirim odnosno kada sam pocela da ga pisem morala sam da prekinem,jer deca uvek imaju prednost.
Ana Pavlova je rodjena u Sankt Petersburgu 1881god.Mogu slobodno da kazem da je bila heroina ruskog baleta i divila sam se slusajuci price o njoj, od ljudi koji su veliki poznavaoci baleta .Srusila je mit o fizickom izgledu balerina,koje su trebale da budu,snazne.misicave...a ona taho divna,krhka i nezna jedina je uspela da iznese Zizelu do savrsenstva...Koristila je parce tvrde koze koje je stavljala u vrhove svojih baletanskih patikica kako bi olaksala ples na vrhovima prstiju.Kasnije to postaje praksa u baletu...a samo oni koji su ga trenirali znaju kako je tesko igrati citavu predstavu.
Nesto mi se neda da odradim ovaj post kako zelim jer ne mogu sad ubacim jednu njenu fotografiju...no nema veze.
poslednja zelja za zivota joj je bila da zagrli  svoj kostim iz "Umiruceg labuda".Po baletskoj tradiciji predstava na kojoj je trebalo da ucestvuje je odrzana,ali je reflektor obasjavao prazno mesto na kome je ona trebalo da igra.
Umrla je mlada,par dana pre svog 50-tog rodjendana u Hagu...



понедељак, 09. мај 2011.

jedna prica koja ce vas dirnuti i podsetiti da imamo oba oka i da bi trabalo na oba i da gledamo

Jednog dana otac, inače jako bogat čovjek, odlučio je povesti svog malog sina na selo s ciljem da mu pokaže kako žive siromašni ljudi. Proveli su mesec dana kod jedne porodice koja bi se mogla opisati kao siromašna. Kad su se vraćali kući, otac je upitao sina:
„Kako ti se svidjelo na selu?“ – na šta je dečak odgovorio:
„Bilo je super tata!“
„Razumeš li sada kako žive siromašni ljudi?“ – upitao ga je otac.
„Da, razumem“ – odgovorio je sin.
„Reci mi onda, šta si naučio na ovom putovanju?“
„Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri.
Naš bazen se proteže do sredine dvorišta, a njihovoj rečici se ne nazire kraj.
Mi imamo kineske svetiljke u dvorištu, a oni imaju beskrajno zvezdano nebo.
Naš vidik seže do ograde, a oni ispred sebe imaju celi horizont.
Mi živimo na malom komadu zemlje, a oni imaju beskrajna polja.
Mi imamo ličnu poslugu koja nam pomaže, a oni pomažu drugima.
Mi kupujemo hranu, oni beru svoju.
Mi oko svoje kuće imamo zidove da nas zaštite, a njih štite prijatelji.“
Otac je ostao bez teksta. Tada je sin dodao:
„Tata, hvala ti što si mi pokazao koliko smo siromašni.“
Sve je stvar perspektive.
Budimo zahvalni za ono što imamo, umesto da kukamo za onim što nemamo. 

Za jedne su najlepše Beograđanke, za druge Parižanke, treći tvrde da su najlepše žene u Kijevu. Ko je u pravu?

Grčki vajar Poliklet iz Arga, između 460. i 420. godine pre naše ere napravio je niz bronzanih figura savršenog telesnog sklada, odnosno proporcija. U teorijskoj raspravi dao je određene mere za sklad ljudskih proporcija.

Jedno od pravila bilo je da čovekovo lice treba da bude deseti deo tela. U svetlu ovakvog poimanja lepote, ružni su bili svi oni koji nisu imali sreće da se uklope u Polikletove mere.

Međutim, kako ne bismo pomislili da je lepo i savršeno građeno ljudsko telo bilo jedini obrazac lepote za stare Grke, treba svakako pomenuti drugi pojam koji je izražavao lepotu - kalokagathia. Izraz čine dve reči: kalos, što se najčešće prevodi kao lepo, iagathos, izraz koji osim što znači dobar ili dobro, podrazumeva i čitav niz pozitivnih pojmova.

Jednostavno rečeno, lepota nije samo lepo lice, već spoj lepote, dobrote i najviših moralnih vrednosti. Međutim, ni to nije za grčke mislioce i umetnike bio kraj rasprave o lepoti. Prema Platonu, čitav materijalni svet samo je senka onog savršenog sveta, sveta ideja. Tako je i fizička lepota isto tako samo senka, odraz.

Ovaj kratak uvod je i delimičan odgovor na pitanje koje je Katarina Vuksić poslala "Politikinom zabavniku", a u vezi sa tim koji je narod najlepši u Evropi.

Hiljade stranica na Internetu posvećeno je različitim raspravama o lepoti žena i muškaraca, predstavnika određenih kontinenata, naroda, naravno i polova.

Stiče se utisak da je sujeta, odnosno taština obuzela čitavu planetu. Možda je oduvek bila tu. "Taština nad taština, sve je taština”, kaže se u starom biblijskom tekstu. Ima li kutka na Zemlji gde ljudi ne misle da je baš njihov kraj mesto gde žive najpametniji i najlepši ljudi?

Budući da nema strogo zadatih zakona lepote (osim takozvanih modnih trendova), svi mogu potpuno ravnopravno da učestvuju na takmičenju za najlepši narod.

Nekima su najlepši Španci, drugi smatraju da su žene sa istoka Evrope zgodnije od onih sa zapada. S takvim mišljenjem ne slažu se oni koji veruju da Italijankama nema premca po lepoti na Starom kontinentu. A Holanđani, tako vitki, visoki i bledoliki! Šveđani i Šveđanke bili su česta tema rasprava o lepoti u vreme takozvane seksualne revolucije pre pedesetak godina.

Uostalom, evo šta je odgovorio nepoznati Japanac, inače svetski putnik, na pitanje koji je narod u Evropi najlepši:

"Ne mislim da su Britanci posebno lepi. U stvari, uglavnom su ružnjikavi. Nemci nisu tako lošeg izgleda, ali njihova lepota ne ostavlja utisak. U Italiji, i žene i muškarci veoma su seksi. Imaju tamne oči i tamniju kožu. Francuzi su potpuno drugačiji. Meni se dopada kad su sve odlike pomešane: tamna kosa i svetle oči, tamne oči i svetla kosa. U svakom slučaju, Francuskinje izgleda da najviše vode računa o vitkoj liniji što je veoma dobra stvar.”

Prema jednom od brojnih istraživanja, najlepši muškarci u Evropi su Portugalci, a najlepše žene Ruskinje. Da li se računa prosek visine, težine, boje očiju? Jesu li Italijani stvarno tako niski, a Grci tako tamni?

Jedan mladić iz Beograda strasno se zaljubio u Gruzijku, pa je po najstrašnijoj zimi pre nekoliko godina krenuo iz srpske prestonice u Tbilisi da bi je video. Jer, bio je potpuno ubeđen da je ona najlepša devojka na svetu. Posle je potpuno promenio mišljenje, piše "Politikin Zabavnik".

Šta sve ovo znači? Da se lepota ne može uvek meriti Polikletovim merilima. Uostalom, današnji Grci ne liče na one iz antičkih vremena. Narodi se mešaju i svet je odavno postao globalno selo.

Izvesno je da, gledajući ko je lepši, često zaboravljamo dobrotu i plemenitost. O moralnim vrednostima da i ne govorimo.

Dakle, nije kao u bajci