уторак, 03. мај 2011.

AVENIJA

Svako jutro doterana i namirisana krupnih ociju i uredno zacesljane kose stize gotovo svakog dana u isto vreme.Uvek nasmejana i za loseg posmatraca raspolozena javlja se pojedinacno svima uljudnim pzdravom koji govori vise od reci.Nedolazi ona tu zato sto ima visak vremena ,niti je ko posebno zanima nego da bi zaboravila na tugu koja je lomi srce.I tako kao i obicno u dokolici koja rraje vec godinama sedim u cosku za praznim stolom sa smotuljkom pozutelog papira i razmisljm koga da opaucim?Kao na filmskom platnu redjaju se isti likovi ,prvi stize propali radio voditelj provincijske stanice ali redovni clan cak i omiljen u ovoj polumracnoj rupcagi i zaviruje po coskovima nebili video neko poznato lice...ooo dobar dan, nesto nas danas malo,..rece i seda za centralni sto,posle nekoliko minuta utrcava zadihana dama sa crvenim sesirom,..da li kasnim dragi,...ohhh dobro je ,rece sama za sebe i spusti se za sto kraj voditelja,...hocemo li ili da sacekamo,..upita ga mazno spustajuci mu ruku na koleno i ako ovaj vesto rasiri noge i ona nekontrolisano pade na pravo mesto.Ponovo zaskriptase vrata stracare i pojavi se razbarusena glava mladog dede koji je svratio da vidi ima li piletine i da drmne jednu,pozdravi se sa svima ili je samo mislio to nisam bas razumeo ali zato i on sede.Caffe poce polako da se puni a nje nema,zasto danas kasni ,pitaju se glasno stanovnici Avetinjskog grada i ni neslute da je nocas imala nocne more,sanjala ga je u snu i to je dotada ga je sanjala samo budna...a sada ovo ,postaje polako neizdrzivo,ali uspela je da nabaci masku broj tri na lice prepoznatljiv smesak i pozuri ka caffeu ,...zna cekaju je!..Usla je u caffe i svi u glas povikace...cao ,ljubac..pa gde si nema kafe,evo sada ce odmah...za tebe radio sa prsticem,..ima li jos neko posebnu zelju...a ja..ja ,ja ..gurala se dama sa crvenim sesirom,,dok im je spremala kafu senka je presla preko lepih ociju,opet ga se setila..u stvari nikada i nije prestajala misliti na njega,a obecao je da ce me cekati...zasto,..zasto me ostavio..pitala se po hiljaditi put smisljajuci novi oblik solja za kafu,svoju muku cuvala je u dusi...u stvari sve je pomesala ,misli da je boli srce...ne ,srce nemoze da boli  ono samo prepukne od jada...posmatrao sam je dok je vrckala guzom spustajuci po ko zna koji put soljice pred blezlicnu masu Avetinjskog grada!......bice jos...



1 коментар:

  1. I tako dok setas avenijom zivota..kako tvoj i moj omiljeni Djole kaze:Koliko tuznih ljubavi ima...

    ОдговориИзбриши