понедељак, 09. мај 2011.

jedna prica koja ce vas dirnuti i podsetiti da imamo oba oka i da bi trabalo na oba i da gledamo

Jednog dana otac, inače jako bogat čovjek, odlučio je povesti svog malog sina na selo s ciljem da mu pokaže kako žive siromašni ljudi. Proveli su mesec dana kod jedne porodice koja bi se mogla opisati kao siromašna. Kad su se vraćali kući, otac je upitao sina:
„Kako ti se svidjelo na selu?“ – na šta je dečak odgovorio:
„Bilo je super tata!“
„Razumeš li sada kako žive siromašni ljudi?“ – upitao ga je otac.
„Da, razumem“ – odgovorio je sin.
„Reci mi onda, šta si naučio na ovom putovanju?“
„Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri.
Naš bazen se proteže do sredine dvorišta, a njihovoj rečici se ne nazire kraj.
Mi imamo kineske svetiljke u dvorištu, a oni imaju beskrajno zvezdano nebo.
Naš vidik seže do ograde, a oni ispred sebe imaju celi horizont.
Mi živimo na malom komadu zemlje, a oni imaju beskrajna polja.
Mi imamo ličnu poslugu koja nam pomaže, a oni pomažu drugima.
Mi kupujemo hranu, oni beru svoju.
Mi oko svoje kuće imamo zidove da nas zaštite, a njih štite prijatelji.“
Otac je ostao bez teksta. Tada je sin dodao:
„Tata, hvala ti što si mi pokazao koliko smo siromašni.“
Sve je stvar perspektive.
Budimo zahvalni za ono što imamo, umesto da kukamo za onim što nemamo. 

3 коментара: