уторак, 03. мај 2011.

NA RUBU


Sa obe ruke u vazduhu stajala je na litici.
I sam vetar se dvoumio...ako pojaca svoj ritam,mogla bi da padne a nije bio siguran da li udise zivot ili pokusava da ga zaustavi
Njen zivot nasao se na granici.Ispod nje brujali su brzaci a iza nje ostale su steneKolena su bila krvava a svaka kap koju je ostavila na stenama imala je ime i dozivala je da se vrati.
Ali to nije resenje
Pustala je vreme da odluci
Ali ni to nije resenje
brzaci su jurili u nepoznato
mogla je samo da zakoraci ili je mogla samo da stoji tu.
Niti napred niti nazad
Mogla je da padne i da udarac bude bolan kao sto su bili i svi prethodni.Pitanje je kako bi ustala...mozda i snaznija nego sto je bila ili slabija.
Sve ovisi od vetra
na koju stranu da okrene?
Mogla je i da se vrati.
Ali na stenama nema vise mesta,sva imena su ispisana i sve kapi su potrosene.
Ni ruke ne sme spustiti.To bi znacilo da se predala.A ako se preda ostace lelujajuci na litici dok se ne stisaju oluje.A kad se stisaju oluje utihnut ce i zivot.
A vreme suvise brzo tece
Treba se prepustiti vetru..
Natasa


Нема коментара:

Постави коментар