недеља, 15. мај 2011.

Noc muzeja sirom Srbije

Na više od 160 lokacija u 60 gradova, u subotu uveče, osmi put održana tradicionalna manifestacija



Topla, razigrana i dobro posećena osma Noć muzeja u Beogradu pretvorila je ulice grada u košnicu koja vrvi od radoznalih mladih ljudi, zadovoljnih porodica sa malom decom koja uz zabavu stiču prva saznanja o istoriji, nauci, umetnosti, brojnih starijih sugrađana koji uz mape mudro odabiraju najinteresantnije izložbe.
Od kako su fanfare na Kalemegdanu u 18 sati označile početak osme Noći muzeja, probuđen grad, ljudi spremni na avanturu da obiđu što više od 65 programa koliko je ove godine pripremio organizator Umetničko-produkcijska grupa Noć muzeja, pohrlili suu muzeje, galerije i izložbene prostore da istraže, nešto novo nauče i dobro se zabave.
Grupe srednješkolaca među starijim damama na Andrićevom vencu u toploj beogradskoj noći pažljivo su pratli glumačko izvođenje delova romana našeg Nobelovca Ive Andrića "Gospođica". Preneseni u atmosferu Beograda tridesetih godina prošlog veka, poneli su mir i duboku misaonostAndrića koji im je, kako su ispričali, postao mnogo bliži.
U Galeriji na Andrićevom vencu, preko puta otvorene scene bilo je veoma živo jer su posetioci glasali za najbolji likovni rad sa konkursa jubileja, 50 godina Nobelove nagrade, za likovne radove učenika osnovnih škola i placate srednješkolaca.
Najbolju viziju Andrićevih dela po oceni posetilaca Noći muzeja naslikao je Marko Đorjdević, učenik osnovne škole iz Surdulice, a najbolje grafičko rešenje uradio je Nikola Ivić iz Škole za dizajn u Beogradu.
Muzej nauke i tehnike interesantnim spojem muzike, nauke i ekologije privukao je reku posetilaca, učenike, studente, decu koja su prvi put videla orgulje, čula zvuk i dodirnula ovaj veličanstveni instrument, eksponat muzeja, slušala studente Muzičke akdemijekoji su svirali na starom klaviru, violini, udaraljkama, improvizovali,zvucima predstavljali eksponate starih mašina, pegli, prvih kompjutera, alatki, radio aparata.
Pored studenata FMU, u Muzeju nauke i tehnike 30 studenata Fakulteta organizacionih naukanapravili su ekološku radionicu, hepening u kome su najmlađi posetioci kroz igru, bojenje i pravljenje figura od papira, slanjem poruke u boci, učili o očuvanju prirode.
Koliko mogu biti zanimljiva saznanja iz ekologije mnogi roditelji nisu znali do večeras, njihovi mališani nisu hteli iz muzeja iako je već uveliko vreme za spavanje.
Pravo iznenađenje za stotine posetilaca čekalo je u galeriji Progres gde je među "portretima"27 evropskih prestonica baskijske umetnice Ime Montoje izveden barokni muzički hepening mladih umetnica Sonje Kalajić na violini i testeri i Vanjuške Marinković na klaviru.
Odeveneu raskošne duge barokne haljine uz duboke naklone publici, dve umetnice su izvele performans, svirajući na pravoj stolarskoj testeri koja zvuči kao najbolja violina u rukama čarobnice Kalajić, na mlinčiću za kafu, čašama, predmetima koji tačno zvuče kako je zapisao barokni kompozitor.
Trogodišnja deca "rasuta" po podu kao nemirni klikeri, mladi, stari, svi odreda ozareni, igralisu uz zvuke testere, gromko aplaudirali uz komentare kako im je to ulepšalo veče.
U Etnografskom muzeju se očekivala najveća poseta jer su pripremili sjajan provod, maskenbal uz živu muziku, kostimirane igrače ansambla "Kolo" koji su u gradskoj odeći sa početka 20. veka i sa maskama predstavili magiju maskenbala u prestonici.
Ipak niko nije očekivao da će za par minuta planuti svih 200 maski koliko je bilo pripremljeno za prodaju, da dugi redovi u improvizovanom foto studiju u kome su svi želeli da se slikaju sa maskom za uspomenu na Noć muzeja, satima neće stati.
Na Trgu Republike kao u vreme Tita, kolone ljudi sa osmehom prate dolazak predsednika nesvrstanih zemalja Samita nesvrstanih iz 1961. i 1989. godine. Glumci i javne ličnosti, autentični u ulogama predsednika, u specijalnim limuzinama stizali su pred Narodno pozorištedočekivani aplauzima i šaljivim komentarima.
Glumac Milenko Pavlović, ponesen ulogom Tita šarmantno je dočekivao svoje goste koje mlađa publika redovno nije prepoznavala kao lidere samita već kao glumce.
Performans je kulminirao pojavom Moamera el Gadafija koga je Miša Jovanović duhovito "odigrao" praćen sa četiri telohraniteljke. "Maskiran" je bio i Milan Lane Gutović,a uživanje publike je bilo toliko da su vrata Narodnog pozorišta jedva izdržala stampedo posetilaca koji su jurili za liderima nesvrstanih u Veliku salu gde je u njihovom prisustvu prikazan dokumentarni film iz 1961. I 1989. godine sa Samita nesvrstanih zemalja u Beogradu.
Pod svetlom reflektora Tito, Jaser Arafat, Sirimavo Bandaranaike, Arhiepiskop Makarios otvorili su izložbu fotografija "Lideri nesvrstanih u Narodnom pozorištu" a potom kolektivno se preselili u susedstvo Dom vojske Srbije koji se takođe bavio temom nesvrstanih.
Izložba fotografija sa Prvog samita Pokreta nesvrstanih iz arhive Medija centra "Odbrana" nije bio jedini sadržaj u Domu vojske. Otvoren je Rezbareni salon u kome je publika prvi put posle restauriranja i konzerviranja videla sliku Save Šumanovića"Cveće".Konzervatori koji su publici objašnjavali postupak rada najčesće su pitani da li je slika preslikana, ponovo obojena jer je potpuno živih boja, sjajna nakon restauracije.
Reka poštovalaca Mome Kapora sa pijetetom, tihom setom i ogromnim uvažavanjem obilazila je izložbu "Beogradske priče". Projekcija serije "Vojnici", koja je snimljena pre 30 godina, nije privukla posetioce.
   
                                         
                                         
                                                

1 коментар:

  1. Zaista divna manifestacija bilo bi lepo kad bi grad Beograd uveo jos nekoliko takvih ..u ovim teskim vremenima mozda jedan dan besplatnog decijeg pozorista..

    ОдговориИзбриши