недеља, 01. мај 2011.

PESCANI SAT

    Polako cure minuti,oko mene cujem kako kaplje vreme kao kisa,kap po kap.Cujem tisinu kako urla i moram da zacepim usi rukama.Praznik je i znam da ga proslavljaju sirom planete,okupljaju se u prirodi,odlaze na uranak,rostilja se,pije,smeje i poneko zapeva.Bas lepo,i moja deca su otisla,ni kisa ni grmljavina im nije zasmetala,eh mladosti pusta i lepa i bezbrizna.Ja kao mama ostajem sama,sa bremenom misli.Ona je otisla u Kosutnjak,on na obalu Dunava.Hoce li se setiti da bi bilo pozeljno da iskljuce mobilne aparate barem dok grmi,jesu li ogrnuli jakne ili nemaju pojma gde su je ostavili...Boze daj mi snage da izbacim ovo iz svoje glave i prepustim se lepoti samoce.Kad mogu da uzivam ja to ne znam...
Ma znam,kako ne znam,rado bih otisla sa drugaricama negde ali nema se bas para,dala sam deci poprilicno da ne oskudevaju,pa oni imaju prednost...ih na koliko sam ja uranaka bila,samo kad se setim:))))sirom nase lepe Juge i ponosna sam na to i cesto zalim sto moja deca nece imati prilike(ili mozda i hoce) da vide nasu Jugoslaviju i obidju sve njene lepote.Opet me hvata nostalgija a ovi "novi mislioci"kazu da je to bolest.Cuj,molim te,nostalgija bolest,pa ako je tako onda neka bolujem i neka umrem od nje...a pescani sat polako curi,moze li se zaustaviti vreme?????????


               

1 коментар:

  1. uspela sam da pomerim granice,treba samo biti hrabar,ili lud,ja sam izgleda i jedno i drugo

    ОдговориИзбриши