субота, 10. септембар 2011.

PRINCEZA IZ BAJKE S TUZNIM KRAJEM

Setajuci ovim internet nebom naleteh i na ovo,pa sam pozelela da podelim sa vama.Mene je impresioniralo a nadam se da ce i vas.Ponosna sam sto smo ih imali...


rad Paje Jovanovica
Kraljica Marija Karadjordjevic(1900-1961)


" KRaljica Marija je oduvek bila moja simpatija.Dobra,skromna,otmena,prava kraljica",zapisace o svojoj snahi princ Djordje Karadjordjevic
 tih nekoliko redaka verno je opisana jedna izuzetna zena,koja bi bila kraljica visinom svog duhovnog rasta cak i da to nije postala udajom za kralja Aleksandra I Karadjordjevica 8.juna 1922.godine
Rumunska princeza Marija,kci kralja Ferdinanda I Hoencolern-Zigmaringena i Marije od Saksen0Koburga,rodjena je 9.januara 1900.godine u nemackom gradu Goti.
"Rodilo se dete moje radosti",zapisace o Marijinom dolasku na svet njena majka.Iako unuka britanske kraljice Viktorije i ruskog cara Aleksandra II Romanova,Marija je od malena vaspitavana u duhu ucenja,rada i nesebicnosti.Imala je samo sesnaest godina kada je tokom Prvog sv.rata,zajedno sa sestrom Jelisavetom,pomagala u lecenju ranjenika i tesko obolelih od kolere u vojnoj bolnici koju je osnovala njena majka.
Po zavrsetku rata,princeza Marija odlazi u prestiznu britansku skolu u Hiltfildu kod Askota,kako bi upotpunila svoje obrazovanje.Govorila je nemacki,engleski,ruski,francuski i rumunski jezik,a za vrlo kratko vreme je naucila i srpski.Pored jezika i knjizevnosti,kraljica je bila pasionirani ljubitelj umetnosti,ali i umetnik,pa i ktitor-dobrotvor mnogih crkava,ali i umetnickog paviljona "Cvijeta Zuzoric",koji bi tesko bio sagradjen bez njene velikodusne pomoci.Sama kraljica je volela da veze,slika i vaja.Sve do odlaska iz zemlje 1939.godine,imala je sopstveni atelje u tzv."Seljackoj kuci"na Dedinju,gde je provodila sate u crtanju i oblikovanju skulptura.
Osim u umetnosti,kraljica Marija je bila zaljubljenik u prirodne nauke,a posebno je uzivala u botanici."Bila je odusevljeni bastovan

"Neka dodje,neka odmah dodje.Bozic je tu,tada je zalosnije nego ikada biti sam,bez porodice",rekla je uzbudjena princeza ministru.Ove reci bile su uvertira u vencanju iz bajke koje ce se odigrati u cetvrtak 8.juna 1922.u beogradskoj Sabornoj crkvi.Ceo grad na celu sa visokodostojnicima obucenim u tamna odela sa belim kravatama,i njihovim gospodjama u toaletama de vizit, sa sesirima,koje je propisao strogi dvorski protokol,spustio se na Savsko pristaniste da doceka ladju sa gostima iz Rumunije.Sto dvadeset devojaka u narodnim nosnjama je uz "Pozdravnu pesmu kraljevskoj verenici",cekalo svoju buducu kraljicu na stepenistu Starog Dvora.Prestonica, koja je jos uvek vidala rane od teskog stradanja u ratnim borbama tokom 1914 i 1915.godine, postala je steciste evropskih vladara,diplomatskih misija,vojnih izaslanika,raznih uglednika i obicnog naroda.Svi su dosli da cestitaju kralju Oslobodiocu i njegovoj nevesti,a oni su vec tog prvog dana napravili pravi humanitarni presedan.Naime,kralj i kraljica su na dan svog vencanja osnovali Fond Kraljeve kancelarije,ciji je iskljucivi cilj bio da se "pomogne moralnom,kulturnom i gradjansko-vaspitnom uzdizanju naroda",kako stoji u Osnivackom dokumentu Fonda.Kralj i kraljica su novoosnovanom Fondu prilozili kako sopstveni novac,tako i sve poklone dobijene na vencanju.Ovaj Fond,iz koga su sagradjena brojna javna zdanja i pomognuti bezbrojni nevoljnici,neprekidno je radio sve do kraljicine smrti 22.juna 1961.godine.Naime,poslednje sledovanje pomoci stiglo je jednom traziocu u Francuskoj upravo toga dana kada je Marija Karadjordjevic preminula." U kraljici Mariji narod je nasao ono za cim je zudeo:idealnu vladarku,dobru suprugu,pozrtvovanu majku,vrednu domacicu,dostojanstvenu kraljicu",reci ce o Mariji Karadjordjevic vladika Nikolaj Velimirovic.
Povrh svega,kraljica Marija je bila izuzetno stedljiva.Smatrala je kupovinu luksuzne garderobe cistim rasipnistvom.Njeni sinovi Petar i Tomislav je u svojim memoarima opisuju kao prakticno obucenu zenu,koja je sve do muzevljeve pogibije nosila odecu svetlih,pastelnih boja i jednostavnih linija.Iako je posedovala skupocen nakit,medju kojima i pet vanredno raskosnih dijadema od kojih se cak tri danas nalaze u Srbiji,kraljica je stalno nosila samo vencanu burmu i prsten-pecatnjak sa grbovima kraljevine Rumunije i Jugoslavije.Kraljica je svoj skupoceni nakit i malobrojne raskosne toalete,koje je mahom kreirao francuski kreator Zan Patu,oblacila samo za potrebe reprezentativnog fotografisanja ili poziranja za slikanje portreta kakav je onaj znameniti koji je uradio Paja Jovanovic.
Marija se uvek licno starala o svojoj deci.Sama ih je kupala i hranila,krpila im odecu i grala se sa njima.Bila je nezan ali strogi roditelj.Kada je kraljicin rodjak engleski kralj Dzordz VI,predlozio skolovanje na Itonu za njene sinove,Marija je odgovorila da oni moraju uciti nesto od cega moze da se zivi.Cenila je praktican rad i zanate,i bila veliki pokrovitelj zanatskih skola.
Svuda je pratila svog supruga kga je neizmerno postovala i volela.Uzivali su da zajedno citaju satima u porodicnoj biblioteci i da provode retke trenutke odmora u svojim kucama na Bledu,u Miloceru i Topoli.Njihov brak je smatran primerom supruznickog odnosa,a kraljica,koja je od 1923 do 1929.godine rodila troje dece,uzorom majke i supruge.Jednostavna i skromna osvojila je srce naroda kome je vise sluzila nego sto je njime vladala.
I mozda bi Marijina bajka imala srecan kraj da kralj nije mucki ubijen u Marselju 1934.godine,posle samo 12 godina braka.Sve sto se dogodilo u godinama koje ce uslediti nakon tog tragicnog oktobarskog dana osenjeno je nesrecom i tugom

 Kraljica Marija u trenutku ostaje bez ikakvih vladarskih prinadleznosti na osnovu neobicnog i diskutabilnog Akta o nasledjivanju,koji je knez Pavle Karadjordjevic iznenada pronasao na radnom stolu pokojnog kralja.Taj papir ne samo sto ne pominje kraljicu-udovicu vec joj oduzima sva prava u vaspitavanju njenog najstarijeg sina-mladog kralja PetraII.Pored sve borbe sa Namesnistvom,koje jemnogo toga radilo u suprotnosti sa interesima legitimnog ali maloletnog suverena,pa i same zemlje,kraljica i njeni sinovi su sve do Martovskog puca 1941.godine,drzani u svojevrsnoj izolaciji.
Kraljicu je Aprilski rat u Jugoslaviji zatekao u Engleskoj,gde je otisla jos 1939.na lecenje.Nije mogla znati da se vise nikada nece vratiti u zemlju koju je toliko volela.To pravo je oduzeto 29.novembra 1945 na trecem zasedanju AVNOJ-a .Tog dana je ukinuta monarhija,a porodici Karadjordjevic je zaplenjena sva imovina u zemlji.Beli Dvor je dobio novog vladara,a mnogobrojne spomen-ploce sa likovima kralja Aleksandra i kraljice Marije zauvek su uklonjene sa zdanja i institucija ciji su osnivaci,graditelji i dobrotvori bili.Kao udovica je radila na polju na imanju u Kentu i pres smrt je prodala sav svoj nakit
Kraljica Marija je umrla u izgnanstvu.Opelo joj je po pravoslavnim obicajima sluzeno u hramu Svetog Save u Londonu,koji je ona podigla.Poslednju pocast kraljici Mariji ukazao je francuski predsednik,general Sael de Gol,dodelivsi joj veliki orden legije casti,dve godine pre njene smrti,a povodom 25.godina smrti kralja Aleksandra.Sahranjena je 3.jula 1961.godine na engleskom kraljevskom groblju  Frogmor u Vindzoru hiljadama kilometara daleko od svog voljenog supruga,koji pociva u mauzoleju Karadjordjevica na Oplencu.

kraljica Marija i njen sin kralj Petar II

kralj Aleksandar I i kraljica Marija


krstenje potonjeg kralja Petra II-kumovi na krstenju su bili  engleski kralj Dzordz VI i  kraljica Elizabeta(kasnije kraljica Majka Velike Britanije)
kralj Petar II sa svojom bracom Tomislavom i Andrejom
kralj Petar II
vencanje kralja Petra II i kraljice Aleksandre Stoje (s leva na desno): Vojvoda od Glostera, Vojvotkinja od Kenta, Kralj Dzordz VI, Kralj Petar, Norveski Kralj Haakon VII, Kraljica Aleksandra, grcka Princeza Aspazija, grcki Kralj Djordje II, holandski Princ Bernhard.
Sede (s leva na desno): Kraljica Elizabeta, Kraljevic Tomislav, holandska Kraljica Vilhelmina.
kralj Aleksandar I i kraljica Marija
raskosna tijara na glavi kraljice Marije.Ona je jedina zena zbog koje je licno Kartije sa svojim timom dolazio u Beograd
secanja na njih
biseri i glaze rukavice kraljice Marije
njen toaletni sto sa originalnim flasicama za parfeme
kutijice za nakit i nacrti nakita koji je kraljica Marija nosila i koji nije vise u posedu  porodice





4 коментара:

  1. Zanimljiva i interesantna priča, sviđa mi se!

    Lijep pozdrav i ugodna nedjelja:)

    ОдговориИзбриши
  2. predivna ispricana "prica" o izuzetnoj zeni...ja obozavam ovakve postove,veliki pozz

    ОдговориИзбриши
  3. Jako lepa prica.Mada sma onaj veci deo teksta s ateskocom procitala jer se slova pojavljuju do pola:)

    ОдговориИзбриши
  4. Ne znam Dzoli o cemu se radi jer ja sam pregledala tekst pre nego sto sam objavila post,proverila i meni je sve ok.Zao mi je ako su se svi namucili da bi procitali,jer je stvarno interesantan post o nasoj plemenitoj kraljici Mariji

    ОдговориИзбриши