среда, 31. октобар 2012.

A ZIVOT PROLAZI...

ovo sam uzela sa zida svog prijatelja i prenosim ovde,za sve vas koje ce znam ovo dirnuti i potresti kao sto je i mene


KAD JE JEZIK BRŽI OD MOZGA
Koliko puta u životu se svakome od nas dogodilo da požuri pohvaliti se nekome za nešto,prepričati dogadjaj ili doživljaj
koji ga je oduševio,pokazati prstom na nečiju manu ne gledajući da baš ''takva osoba ''stoji ili sjedi pored vas i gleda vas pogledom koji želi reči ''čuješ li ti sebe ?!
Koliko puta ste zastali na ulici da popričate sa bračnim parom koji se čvrsto dr
žao za ruke i nakon oficijelnog dijela počeli da pričate o svojoj djeci koja su tako zlatna,pametna poslušna,o svojim pubertetlijama koji svaki dan po neku novu bubuljicu otkriju na licu,djevojčici koja savršeno svira violinu,sinu koji trenira košarku za prvi tim i ''bari''curice ,pa čak i starije od sebe ...ne vidjevši da njih dvoje sve čvršće stežu ruku jedno drugom i spuštaju pogled u kom ste da ste samo malo bolje pogledali mogli jasno pročitati njihovu tugu što i oni vama ne mogu pričati o svojima jer ih nemaju !!!
Koliko puta ste pohlepno gutali ''nešto'' idući ulicom ili cčekajući autobus,ne vidjevši da pored vas stoji majka sa djetetom cije oči su to vaše ''nešto''grizle i ne zvačući spuštale niz grlo,i ne trepčući,zaustavljajući dah,na kraju još obrisavši usne ocufanim rukavom svog iznošenog džempera,dok ga je majka koja je svoju glad krila ,čvrsće privila uz sebe i dlanom nježno prešla preko obraza,koliko puta ih niste primjetili...
Koliko puta ste pred nekim kome Bog nije podario ljepotu i savršenu figuru ,prokomentarisali prolazeći pored još jedne takve osobe...fuj,posljednji model božije nakaze...dok je osoba u vašem društvu samo spuštala pogled ka tlu,trudeci se skloniti pramen sa očiju u koje vi ''savršeni'' nikada niste iskreno pogledali ,a divne su ,i uzdisala bolujući svoju bol onako bez glasa i komentara...a vi to niste ni primjetili...
Koliko puta ste odbili nekoga ko vam je pjevao pjeseme koje vi volite,poklanjao svoje vrijeme,pisao njezne poruke,brisao vam suze,bio vaš eho dok se smijete,grlio vas dok ste drhtali od straha ili sreće,vodio vas na kraj svijeta ako je bilo potrebno,sa svojih putovanja poklone donosio samo za vas,odgadjao svoja važna putovanja zbog vas,učio vas da opet hodate i govorite,molio da ne brinete,govorio da vi to možete,nudio vam ''ono nešto čarobno'',želio vas na ''onaj''način...koliko puta ste nekome takvom pogledavši u nekog drugog preko njegovog ramena rekli ''e baš si drug'' a njemu drugarstvo nije bilo ni u ćošku mozga...a onda ste se kad je taj neko odlučio da ode iz vašeg života jer mu je pun kufer onih kojima je prijatelj ...čudili ''sta mu bi''? (poslije i shvatite ali je tad obično vec prekasno)
Koliko puta ste u razgovoru sa nekim ,licem u lice,telefonom ili porukama euforično rekli da vas čekaju da se spremite za nedjeljni ručak sa porodicom...znate ono bit će tu vaša ''navika'',djeca,baba i ostala mnogobrojna rodbina,pričali ste kako žurite,već je krajnje vrijeme da se počnete spremati jer ostali već brondaju...a onda skontavši sa kim razgovarate ,telefonirate ili se dopisujete zastali i uputili izvinjene koje je u glavi te druge osobe poredalo slike ,nedjeljnog ručka koji zavržava u kanti za smeće,usamljene šetnje pored Bosne,vožnje kući u moru suza ,kafe koja se hladi negdje oko pola pet,kolača kojeg na kraju pojede mačak i pokušaja da snom sve izbriše...no ta vam je osoba uz bezvezan smiješak rekla da nema veze,da niste vi krivi,da je i ''ona negdje pozvana'' ,dobacila vam ''uživaj'' i potražila opravdanje za vašu brzopletost i svoju glupost...
Koliko puta ste se našli u ovakvim i sličnim situacijama samo zato što ste bili malo slijepi malo bezobzirni,malo sebični malo zaneseni,a možda samo gladni,narcisoidni,egoisticni,ufurani ,zaljubljeni,zauzeti ili samo sretni...
Koliko puta vam je jezik bio brži od mozga ??? Pokušajte se sjetiti...počesto zar ne ?!


уторак, 30. октобар 2012.

metla bez drske

Stvarno je doslo zadnje vreme.Ni vestice vise nisu kao sto su bile,ne koriste metle vec na svoje odrediste dolaze avionom...a tek je sutra njihova noc... e pa to je tako,da ste koristile metle stigle bi ste na vreme...bolje da ste ostale da zivite u bajkama

katastrofa

понедељак, 29. октобар 2012.

otkucaji


kad razmisljam o sebi i svom izgledu u tamo nekoj starosti uvek zamisljam da cu biti kao ona
....znate ja pripadam onim zenama koje nemaju nista posebno lepo, ali nose sunce u sebi.Imaju svoj nacin da kazu Ne i vi mislite da je to u redu..
Kad kazu ,za istu stvar Da, vi mislite da to nije moglo drugacije ni da bude.Sa mnogo 'charm-a rade
na svakoj stvari.Od svega, najvise vas zadivi nacin na koji znam da slusam...znate one osobe koje sretnete negde i pozelite da ih pogledate jos jednom..Zrace magnetizmom kojeg najcesce nisu svesne,a onda imaju i neku harmonicnu nesavrsenost,koja umesto da im bude minus,kod njih dobija i onu vertikalnu crtu i s
voj nedostatak,pretvaraju u plus..Kao malo krivi ili izbaceni zubi,oci koje su cak i malo zrikave ali kad te pogledaju vidis da one govore sve jezike,nos koji se ne nalazi na nijednoj slici plasticnog hirurga..Da,da ni gospodja Wallis Simpson nije bila idealna,ali je imala ono "nesto" u sebi, zbog cega je abdicirao princ od Valesa...ali moj princ nije imao krunu...
 
 

субота, 27. октобар 2012.

pismo njemu


..pismo moje prijateljice muzu:

dragi moj,podizem belu zastavu.Nakon duzeg razmisljanja odlucila sam da te prihvatim takvog kakav si,i da pronadjem lepotu u nasim razlikama, Zbog toga cu da reduciram sve moje primedbe na racun tvojih od
luka za koje i ne znam dok se ne pocnu ostvarivati,kao onda kad si doveo sve tvoje prijatelje sa futbala na veceru,a ja spremila supu od kockice,moj specijalitet.Ili kad si kupio onu veliku fotelju za masazu(bez mog znanja) koja zauzima dve trecine naseg dnevnog boravka,ili video wall na kojem mozes vise da se divis dekolteu voditeljke Premium Sporta(zar ona nema neki zaket, ponekad ,da obuce?)u prirodnoj velicini.Nadam se da neces iskorirtiti ovaj retki trenutak moje dobre volje,a ako se to i desi ,videces,zadrzacu hladnokrvnost i reagovati sa stilom...Tvoja...

akademskih 15 min.

Fino...fino...nekada su se dogovarali sastanci ispod nekog odredjenog stabla na ulici,ispred bioskopa,pozorista,u nekoj senci na trgu,na cosku dve ulice..Uglavnom , mesta sastanka su bila napolju.Nije bilo kao danas,mislim na obicna ljudska
 bica i mladost koja nije imala novca ni svojeg ni roditeljskog, da se zakazuju sastanci po kaficima,klubovima..Plasili smo se onih 15 akademskih minuta zakasnjenja,jer su se vrlo cesto pretvarali i u sat vremena,a bogami nije bilo retko da ti "ispalis" nekoga ili neko tebe.Sakrivali smo lice od prolaznika i u sebi govorili,jos samo pet...Fino..dosta puta smo se znali vratiti kuci nakon sat vremena cupkanja i srecni roditelji(za razliku od vas)bi se zadovoljno pogledali izmedju sebe,misleci da ste savesni i da se mogu osloniti na vasu rec,a nisu znali kakav je haos u vasoj dusi i srcu....I bili smo nesrecni zbog toga.Ponekad plakali celu noc.Danas cekas nekoga u nekom lokalu i kroz dim posmatras lica koja nesto ili nekoga cekaju..S vremena na vreme bace pogled na mobilni i posle pet minuta mirno se pokupe i odu.Pitanje je da li znaju koga su uopste cekali...
 
 

Majko srecan ti rodjendan

петак, 26. октобар 2012.

deja vu

,,,je li vam se ikada ucinilo da prolazite ulicom i da u tom momentu cujete razgovor dvoje ljudi i ucini vam se da su ta slika ,taj razgovor,ti ljudi na tom istom mestu vec bili jednom ranije..Deja vu...jeste li imali to iskustvo?Da ste usli u neki bar prvi put u zivotu i da vam se cini da poznajete raspored,glas vlasnika i da bez razmisljanja birate mesto koje vam se svidja,na kojem se osecate najlepse...i da ce vam vlasnik bez narudzbe doneti vasu omiljenu kafu..?Deja vu... me je mnogo puta iznenadio .I uvek u tom duhovnom dodiru sa nekom nepoznatom prosloscu, imam neki slatki osecaj, kao da se iz neke daljine vracam sretna kuci..

четвртак, 25. октобар 2012.

greska po greska-pogreska

...da prihvatamo iskustva nasih roditelja kao nasledjeni novac,ko zna gde bi nam bio kraj?..da li bi mesto na kojem se danas nalazlmo, bilo neko mesto nase daleke buducnosti?Ali ,mi se grcevito drzimo sopstvenog iskustva i mazohisticki zelimo da ono protresa svo nase bice,kao struja visokog napona..Sve je uzalud..Mada se neki zaista uce na tudjim greskama i smatraju se "pametnima",ja, nazalost
 pripadam onim koji se uce na sopstvenim greskama,koje ,cak,cesto puta i ponavljam..Ne znam zasto..Nije da ne umem da mislim,ali zelja za greskom je jedna od mojih jacih slabosti..Tesi me sto su mnoge pametne glave ulagale mnogo truda da naprave i teoriju greske,sto znaci da nisam sama i da se te greske, ako ih "osvetlimo" sa prave strane ,ne moraju tumaciti samo u negativnom kontekstu..Pa lepo su nas ucili da se na greskama uci...svojim ili tudjim?Ma greske su greske!

pismo njemu

...pismo moje prijateljice muzu...





..odlucila sam da ti napisem ono, sto tvoje selektivne ushi inace ne bi cule.Odlucila sam... da ostanem pored tebe.Ni ispred ,ni iza, nego uz tebe,sto znaci da se nase uloge nece sukobljavati.Jos uvijek ne

 znam kako bi to trebalo da izgleda, ali znam kako ne treba.Znam da zena ne treba od muskaraca da pravi drugu zenu pored sebe,ne treba da ga kritikuje pred svima, bocka ili pravi smijesnim.A sto se mene tice,bilo bi mi drago kad bi pokazao,s vremena na vrijeme, zelju da saznas razloge mojih promjena raspolozenja.Mozda si, u tom momentu, i ti taj razlog.Voljela bih i i da izadjes vise iz svoje afazicne faze i da mi kazes sta ne volis, a ne samo da otkopcas kosulju i pokazes mi majicu na kojoj pise:NE i NE!Ponovo je za rucak sarma!!!A ja ,opet,obecavam da ti necu dosadjivati sa zaljenjem na cesmu koja uporno kaplje,bas u momentima nase intimnosti.Shvatila sam da velicina ozenjenog covjeka,ne zavisi od zene,ali se moze desiti da ona nadje svoju velicinu i pored covjeka koji to nije, pomazuci mu da to postane..Tvoja zena,sve vise tvoja i malo vise zena....
 
 

Veza bez veze

....ona je za njega bila "sto se manje vidimo, bolje se osecamo"..a to ona nije htela priznati samoj sebi. Njena logika je bila drugacija,tipa:ako se stvarno volimo, treba da budemo sto vise zajedno...Nije joj bilo lako objasniti ,da muski
mozak nema tako dobru komunikaciju izmedju leve i desne hemisfere,kao zenski,u kojem svi prostori mogu biti kuhinja, dnevni boravak,hodnik..Kod muskog mozga je sve lepo ograniceno.Zna se gde se i kada se sve radi,kad je on pri sebi.Mada bi muskarac najvise voleo kad bi mogao, da izadje is svih tih sablona..i da sto vise bude "van sebe" kao i da nikome za to ne odgovara..A onda , kad se vrati sebi,da nadje svoju "sto se manje vidimo,bolje se osecamo"..Ma muskarci su geniji.. kad treba izmisliti neku vrstu neobavezne veze...

Don Kihot


...volela sam onog "ludog" Don Kihota,koji je izmislio svoju "stvarnost" u kojoj je jedino mogao da pokaze svu plemenitost svoje duse...Volela sam i Sancho Pansu,jer je izgleda jedini on razumeo svog "gospodara"..Inace sam po prirodi uto
pista..Volim da verujem..Toliko, da to skoro i vidim.Utopija vam je kao horizont.Napravis dva koraka prema njemu, a on se odmakne za dva koraka..Napravis deset koraka ka njemu ,a on se za toliko pomakne..Ali nije bitno! Vazno je samo da ti ides....

sreda


...i tako prolazi sreda...po trotoaru zgazeno crveno lisce,dosta samoca koje hodaju jedna pored druge,desetak kapi kishe,jedna gorka solja aromaticnog caja,jedno iscepano secanje iz albuma,vest o maglovitom jutru i suncanom danu, vest dana da se razvode Anzelina i Bred,o nemanju se cuti...o gladnima se cuti,a debeli komsija opet baca hleb u kontejner...o istini se cuti,ali lazi ce isplivati kad tad...one ne znaju da plivaju,dave se u sopstvenoj lazi....jedan cudni sivi dan...


  Više od 6.000 dece uzrasta do 18 godina preživljava zahvaljujući narodnoj kuhinji. Među njima je i 2.750 dece iz Subotice, Niša i Požarevca. Ali, to su samo zvanični podaci, tačnije registrovana deca, a život često izmiče statistici, pa je taj broj u realnosti mnogo veći, posebno zato što u većini mesta u Srbiji ne postoje narodne kuhinje.Ovo su podaci od prosle godine.Nekako mi se sve danas skupilo i j.... bih mater na sav glas samo kad bi me neko cuo a da to nisu samo moji ukucani!