субота, 27. октобар 2012.

akademskih 15 min.

Fino...fino...nekada su se dogovarali sastanci ispod nekog odredjenog stabla na ulici,ispred bioskopa,pozorista,u nekoj senci na trgu,na cosku dve ulice..Uglavnom , mesta sastanka su bila napolju.Nije bilo kao danas,mislim na obicna ljudska
 bica i mladost koja nije imala novca ni svojeg ni roditeljskog, da se zakazuju sastanci po kaficima,klubovima..Plasili smo se onih 15 akademskih minuta zakasnjenja,jer su se vrlo cesto pretvarali i u sat vremena,a bogami nije bilo retko da ti "ispalis" nekoga ili neko tebe.Sakrivali smo lice od prolaznika i u sebi govorili,jos samo pet...Fino..dosta puta smo se znali vratiti kuci nakon sat vremena cupkanja i srecni roditelji(za razliku od vas)bi se zadovoljno pogledali izmedju sebe,misleci da ste savesni i da se mogu osloniti na vasu rec,a nisu znali kakav je haos u vasoj dusi i srcu....I bili smo nesrecni zbog toga.Ponekad plakali celu noc.Danas cekas nekoga u nekom lokalu i kroz dim posmatras lica koja nesto ili nekoga cekaju..S vremena na vreme bace pogled na mobilni i posle pet minuta mirno se pokupe i odu.Pitanje je da li znaju koga su uopste cekali...
 
 

Нема коментара:

Постави коментар